Page 207 - Vladimir Aleksejevič Istarhov
P. 207

svet, tamo ga takođe već očekuju i dočekuju njegovi bliski, koji su tamo
       otišli pre njega.

              Fizička smrt predstavlja samo – vrata za prolaz ka drugim oblicima
       života. Ljudska duša zajedno sa karmom koju je čovek nagomilao prelazi

       u drugi svet. Herojski život i herojska smrt – to je prelaz u drugi viši nivo

       života.
                           Telo paganina – to su korice za oštricu duha.

                                               Ja nemam učitelja,
                                             Život je moj učitelj.

                                             Ja nemam gospodara,

                                          Karma je moj gospodar.
                                                Ja nemam oružje,

                               Nepokolebljiva volja je – moje oružje.
                                               Ja nemam tvrđavu,

                                Nepokolebljiv duh je – moja tvrđava.
                                              I ja umirem ponovo

                                  Da bih se rodio onakav, kakav hoću.

                              (Himna iz Rigvede – svete vedske knjige).
              Žene, opšteći sa paganinom, osećale su u njemu ne samo muškarca

       kao mužjaka, već i muškarca kao potomka Bogova – izvor snažne
       duhovne sile, hrabrosti, sigurnosti i ljubavi. Zato se ljubav žene prema

       paganinu odlikovala daleko jačim oblicima strasti, koji se ne mogu
       uporediti sa ljubavlju žene prema duhovno nemoćnom hrišćaninu.



                        SLIKA KOSMIČKIH SILA. RUSKI BOGOVI


              SVEVIŠNJI – Kosmički Apsolut koji objedinjuje sve Bogove i čitav

       kosmos u jednu celinu. Ime Svevišnjeg je – OUM. Svi ostali Bogovi su –
       manifestacije (hipostasi) i subličnosti Svevišnjeg. Šta je to hipostas,

       najbolje je objasniti analogijom. Eto, recimo, čovek i jeste čovek. Ali eto,
       čovek je uzeo plug – postao je orač, ne prestajući da bude čovek. Počeo je

       da seje – on je sejač, počeo je da kuje – on je kovač, svira na gitari – on je
       gitarista, čita knjigu – čitalac. Orač, sejač, čitalac – to su hipostasi jednog

       istog čoveka.

              Hipostas je – određena funkcija (uloga) u određenom intervalu
       vremena. Tako i svi Bogovi – to su hipostasi Svevišnjeg. Razlika je samo



                                                                                                               207
   202   203   204   205   206   207   208   209   210   211   212