Page 207 - Vladimir Aleksejevič Istarhov
P. 207
svet, tamo ga takođe već očekuju i dočekuju njegovi bliski, koji su tamo
otišli pre njega.
Fizička smrt predstavlja samo – vrata za prolaz ka drugim oblicima
života. Ljudska duša zajedno sa karmom koju je čovek nagomilao prelazi
u drugi svet. Herojski život i herojska smrt – to je prelaz u drugi viši nivo
života.
Telo paganina – to su korice za oštricu duha.
Ja nemam učitelja,
Život je moj učitelj.
Ja nemam gospodara,
Karma je moj gospodar.
Ja nemam oružje,
Nepokolebljiva volja je – moje oružje.
Ja nemam tvrđavu,
Nepokolebljiv duh je – moja tvrđava.
I ja umirem ponovo
Da bih se rodio onakav, kakav hoću.
(Himna iz Rigvede – svete vedske knjige).
Žene, opšteći sa paganinom, osećale su u njemu ne samo muškarca
kao mužjaka, već i muškarca kao potomka Bogova – izvor snažne
duhovne sile, hrabrosti, sigurnosti i ljubavi. Zato se ljubav žene prema
paganinu odlikovala daleko jačim oblicima strasti, koji se ne mogu
uporediti sa ljubavlju žene prema duhovno nemoćnom hrišćaninu.
SLIKA KOSMIČKIH SILA. RUSKI BOGOVI
SVEVIŠNJI – Kosmički Apsolut koji objedinjuje sve Bogove i čitav
kosmos u jednu celinu. Ime Svevišnjeg je – OUM. Svi ostali Bogovi su –
manifestacije (hipostasi) i subličnosti Svevišnjeg. Šta je to hipostas,
najbolje je objasniti analogijom. Eto, recimo, čovek i jeste čovek. Ali eto,
čovek je uzeo plug – postao je orač, ne prestajući da bude čovek. Počeo je
da seje – on je sejač, počeo je da kuje – on je kovač, svira na gitari – on je
gitarista, čita knjigu – čitalac. Orač, sejač, čitalac – to su hipostasi jednog
istog čoveka.
Hipostas je – određena funkcija (uloga) u određenom intervalu
vremena. Tako i svi Bogovi – to su hipostasi Svevišnjeg. Razlika je samo
207