Page 208 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

u tome, što čovek ne može istovremeno da obavlja sto poslova i da bude
istovremeno i orač, i bravar, i pekar, a Svevišnji može.

Šta su to subličnosti Svevišnjeg? To je takođe najbolje shvatiti prema
analogiji sa subličnostima čoveka. Mi često govorimo i čujemo fraze tipa:

»Bilo me je strah, ali sam savladao svoj strah«. Šta ova fraza označava?

Koga je to bilo strah? Ko je savladao strah? Kao da se radi o dva različita
čoveka, iako se govori o jednom istom čoveku – o samome sebi. »Nije mi

se htelo ništa da radim, ali sam naterao sebe da uradim taj posao«. Ko to
nije hteo? Ko me je naterao? »Rekao sam samome sebi da sam dužan da

uradim to«. Ko je rekao? Kome je rekao?

Ako sopstveno »Ja« nema strukturu, onda su sve navedene fraze
besmislene. Ali ustvari sve one imaju sasvim jasan smisao. Zašto? Zato

što naše »Ja« ima strukturu i sastoji se od mnoštva malih različitih »Ja« –
subličnosti našeg velikog »Ja«. Unutar nas živi mnoštvo subličnosti –

različitih bića koja imaju različit karakter, različite interese i različite
ciljeve: plašljivac i heroj; lenjivac i radnik: optimista i pesimista;

pragmatik i romantičar; siguran i nesiguran; aktivan i pasivan; pohlepan i

darežljiv; dobar i zao i t.d. – stotine različitih subličnosti. I sva ta armija
bića živi unutar našeg »Ja« i predstavlja deo našeg »Ja«. Kada smo rekli:

»Bilo me je strah, ali sam savladao svoj strah«, onda to označava da je
subličnost »heroj« našeg »Ja« pobedila subličnost »plašljivac« našeg »Ja«.

Kod svih ljudi subličnosti svoga »Ja« su različite, pa čak i po
dimenzijama. Kada za nekoga kažemo da je hrabar, znači da subličnost

»heroj« zauzima u njegovom »Ja« naprimer 4%, a subličnost »plašljivac«

u njegovom »Ja« zauzima 0,5%. Kod plašljivca taj odnos subličnosti je
suprotan.

Analogna je situacija sa Svevišnjim. Svevišnji nije apsolutno dobro.

On ujedinjuje sve: i dobro i zlo, i ljubav i mržnju, i život i smrt, i građenje
i rušenje, i sve, što postoji, čitav kosmos, sve bogove. On je apsolut. On je

iznad pojmova dobro i zlo. Dobro i zlo su za njega – samo subličnosti,
njegova sredstva upravljanja. Za Svevišnjeg zlo je – neizbežan elemenat

bez koga nije moguć harmoničan razvoj. Ali on sledi za odnosom dobra i
zla i ciklično reguliše to stanje.

Svi Bogovi – to su »ruke« ili »instrumenti« Svevišnjeg, pomoću

kojih on upravlja tim svetom. Ali te »poluge« nisu pasivne, one imaju
svoju sopstvenu slobodu volje, one su subličnosti Svevišnjeg. Zato je

208