Page 208 - Vladimir Aleksejevič Istarhov
P. 208

u tome, što čovek ne može istovremeno da obavlja sto poslova i da bude
       istovremeno i orač, i bravar, i pekar, a Svevišnji može.

              Šta su to subličnosti Svevišnjeg? To je takođe najbolje shvatiti prema
       analogiji sa subličnostima čoveka. Mi često govorimo i čujemo fraze tipa:

       »Bilo me je strah, ali sam savladao svoj strah«. Šta ova fraza označava?

       Koga je to bilo strah? Ko je savladao strah? Kao da se radi o dva različita
       čoveka, iako se govori o jednom istom čoveku – o samome sebi. »Nije mi

       se htelo ništa da radim, ali sam naterao sebe da uradim taj posao«. Ko to
       nije hteo? Ko me je naterao? »Rekao sam samome sebi da sam dužan da

       uradim to«. Ko je rekao? Kome je rekao?

              Ako sopstveno »Ja« nema strukturu, onda su sve navedene fraze
       besmislene. Ali ustvari sve one imaju sasvim jasan smisao. Zašto? Zato

       što naše »Ja« ima strukturu i sastoji se od mnoštva malih različitih »Ja« –
       subličnosti našeg velikog »Ja«. Unutar nas živi mnoštvo subličnosti –

       različitih bića koja imaju različit karakter, različite interese i različite
       ciljeve: plašljivac i heroj; lenjivac i radnik: optimista i pesimista;

       pragmatik i romantičar; siguran i nesiguran; aktivan i pasivan; pohlepan i

       darežljiv; dobar i zao i t.d. – stotine različitih subličnosti. I sva ta armija
       bića živi unutar našeg »Ja« i predstavlja deo našeg »Ja«. Kada smo rekli:

       »Bilo me je strah, ali sam savladao svoj strah«, onda to označava da je
       subličnost »heroj« našeg »Ja« pobedila subličnost »plašljivac« našeg »Ja«.

       Kod svih ljudi subličnosti svoga »Ja« su različite, pa  čak i po
       dimenzijama. Kada za nekoga kažemo da je hrabar, znači da subličnost

       »heroj« zauzima u njegovom »Ja« naprimer 4%, a subličnost »plašljivac«

       u njegovom »Ja« zauzima 0,5%. Kod plašljivca taj odnos subličnosti je
       suprotan.

              Analogna je situacija sa Svevišnjim. Svevišnji nije apsolutno dobro.

       On ujedinjuje sve: i dobro i zlo, i ljubav i mržnju, i život i smrt, i građenje
       i rušenje, i sve, što postoji, čitav kosmos, sve bogove. On je apsolut. On je

       iznad pojmova dobro i zlo. Dobro i zlo su za njega – samo subličnosti,
       njegova sredstva upravljanja. Za Svevišnjeg zlo je – neizbežan elemenat

       bez koga nije moguć harmoničan razvoj. Ali on sledi za odnosom dobra i
       zla i ciklično reguliše to stanje.

              Svi Bogovi – to su »ruke« ili  »instrumenti« Svevišnjeg, pomoću

       kojih on upravlja tim svetom. Ali te »poluge« nisu pasivne, one imaju
       svoju sopstvenu slobodu volje, one su subličnosti Svevišnjeg. Zato je



                                                                                                               208
   203   204   205   206   207   208   209   210   211   212   213