Page 197 - Vladimir Aleksejevič Istarhov
P. 197
tamo: nema fatalizma, nema strogog determinizma, nema stroge
zakonitosti, svest aktivno utiče na biće, nema neizbežne neodoljive
sudbine, postoji sloboda, čovek je – minibog. Tamo gde se ne priznaje
sloboda volje – tamo je fatalizam, neodoljiva sudbina, stroga
zakonitost, biće određuje svest, nema slobode, čovek je – božiji rob ili
komunistički šrafčić.
Niz naučnika kaže da čovek ima slobodu volje, ali nju nisu podarili
Bogovi, već se ona pojavila usled nekih složenih evolucionih procesa. Ali
oni ne mogu jasno da opišu te procese.
Naravno, sloboda volje kod čoveka nije bezgranična. Čak više od
toga, ona je veoma ograničena i, naravno, nije slična Božijoj. Čovek ne
može da stvori novog Boga ili uništi starog. Ne može kao Bog da stvori
novi svet ili nove ljude ili globalno promeni zakone ovog sveta. Pa ipak,
čoveku je podarena sloboda volje, i njen dijapazon za zemaljski život je
dovoljno širok.
Pošto čovek ne živi sam, život predstavlja arenu sudara mnoštva
volja, zato mogućnost realizacije svoje volje zavisi od odnosa snaga u toj
areni borbe i od snage sopstvene volje. Ako čovek ume da se snađe među
Bogovima, da napravi pravilan izbor svojih Bogova i uspostavi sa njima
vezu, onda će se njegova sloboda volje formirati od slobode volje rođenih
Bogova, i on će postati jači hiljadama puta. Može se predložiti aktivna
analogija. Došli ste u pristanište i rešavate za koji brod da kupite kartu: za
onaj koji odlazi u Ameriku, u Australiju ili u Afriku. Izgleda malo treba
rešiti: kupiti jednu od tri karte. Ali Vaša životna sudbina će se veoma jako
razlikovati od toga, naizgled ličnog rešenja..
Snaga volje kod ljudi se razlikuje u veoma velikom dijapazonu.
Postoje ljudi sa kolosalnom snagom volje tipa Hitlera, Staljina,
Nepoleona, Lenjina, Hrista, Muhameda, Bude i t.sl. Ti ljudi globalno
menjaju život celih naroda, oduševljavajući i gaseći ih svojom voljom i
realizujući svoje (pametne ili glupe) ideja, tačnije, ideje, koje su im
nametnute i samo im izgledaju svoje.
Moral
Bez moralnih principa, koji određuju pravila dobrog ponašanja
čoveka u društvu, normalno društvo se ne može izgraditi. Ipak etičke
197