Page 198 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

norme odnekud treba uzimati. Zašto je loše krasti, a dobro biti pošten
čovek? Reći ćete da to proističe iz praktičnog iskustva ljudi? Ne liči na

istinu. To treba da proističe iz religiozne doktrine, koja, naravno, sama
treba da bude pragmatična.

Osim toga život je – borba, ali u bilo kojoj civilizovanoj borbi treba

da postoje pravila: i dozvoljena i zabranjena. Ona treba da budu napisana,
i ljudi treba da ih poštuju. Osim toga oblici borbe mogu biti veoma

različiti. Može biti rat svih protiv svih. A može biti i saradnja, ljubav,
ujedinjenje. To je takođe oblik borbe za preživljavanje, za bolji život.

Veoma je važna ideja voleti ljude i umeti praštati. Da, ljudi su

nesavršena bića, u njima je mnogo lošeg, ali drugih ljudi na zemlji nema. I
treba umeti voleti ih takve kakvi oni jesu, i umeti praštati im greške i loše

postupke. To je veoma važno. Ali odakle ta ideja može da potekne? Opet
iz religiozne doktrine. I, naravno, tu ideju nije izmislio Hrist.

Naravno, ne treba graditi iluzije. Nikada SVI ljudi na zemlji nisu
živeli, ne žive i neće živeti prema opštem čovečanskom moralu.

Vlastodršci, banditi i lupeži svih boja će uvek živeti prema drugim

zakonima. Nikada nikakvog idealnog Raja na zemlji neće biti. Pa ipak,
postojanje pozitivnog morala u društvu smanjuje količinu lupeža i

nitkova, olakšava život na zemlji i čini život za čoveka u većoj meri
prijatnijim.

Ipak, samo od ljubavi prema ljudima ne može se organizovati
normalan život. U životu sve ima svoje mesto: i ljubav i mržnja. Treba

umeti voleti ono što se može voleti i treba umeti mrzeti ono, što se ne

može voleti, ono što treba mrzeti.
Religije, osim funkcije opisivanja sveta, ispunjavaju još jednu za

čovečanstvo veoma važnu i praktičnu funkciju – funkciju psihološke

mobilizacije i podrške ličnosti.
Za vreme viševekovnog postojanja crkve sveštenici su veoma

pismeno odabrali sve elemente pozitivnog psihofizičkog delovanja na
ličnost:

- lepota hramova i ceremonija;
- plamen zapaljenih sveća;

- crkvena zvona (ili zvuk gonga na Istoku);

- crkveno pevanje;
- monoton zvuk ljudskog glasa koji čita molitve;

198