Page 195 - Vladimir Aleksejevič Istarhov
P. 195

Religija je potrebna pre svega za celovito poimanje sveta. Nijedno
       naučno mišljenje ne obuhvata  čitav svet, on je veoma velik. Današnja

       nauka ima hiljadu puta manju oblast kompetencije, nego što su znanja o
       celom svetu u celini. Zato bez celovitog poimanja sveta bez religije se ne

       može proći. Nauka i religija treba da dopunjuju jedna drugu. Naravno, u

       oblasti svoje kompetencije nauka ima prioritet ispred religije. Ali mnoge
       ključne ideje postojanja čovečanstva imaju čisto religiozno poreklo.

              Oblast svog naučnog neznanja ljudi žele nekako da predstave, makar
       i u najopštijim modelima. Svi ti modeli su religiozni, i iz njih se mogu

       uzimati ideje ogromne važnosti.


              Ideja ogromne važnosti – to je ideja čovekove SLOBODE VOLJE.

       Ta ideja nije naučna, već je  čisto religiozna. Bez te ideje se ne može
       sagraditi adekvatna slika sveta.

              Mnogi istaknuti naučnici, težeći da se oslanjaju samo na nauku i
       potpuno odbacujući religiju, odbacivali su i konstruktivne religiozne ideje

       tipa slobode volje i zbog toga dobijali izopačeni model sveta, veoma dalek

       od realnosti. Najdosledniji naučnici su bez slobode volje dolazili do
       materijalizma i dalje do laplasovskog determinizma, to jest do koncepcije

       potpunog zakonomernog određenog razvoja sveta, gde sva kasnija stanja
       sveta potpuno proističu iz današnjeg stanja ili iz bilo kog prethodnog

       stanja sveta.
              Ova koncepcija je proizticala iz pogrešnog principa uzročno-

       posledične veze, gde ne postoje pojave bez uzroka i svaka pojava je

       posledica nekakvih drugih pojava. I sve je u ovom svetu potčinjeno
       zakonitosti nezavisno od toga, da li Vi poznajete te zakone ili ne. I sve se

       razvija prema gvozdenim zakonima, koje nikome nije dato da ih menja.

       Ta tačka gledišta je lažna.
              Naš realni svet nije takav, i materijalizam ne može da ga opiše

       adekvatno. U našem svetu nema čvrstog determinizma i fatalizma. Čovek
       ima slobodu volje, to jest samostalnu snagu, koja može biti realizovana u

       ovom svetu. To je činjenica koja proističe makar iz sopstvenog iskustva.
       Pokušajte da zauzmete pasivnu životnu poziciju, računajući na zakone,

       slobodu, na volju Bogova i t.d., - život  će poteći u jednom pravcu (po

       pravilu ne u onom, u kome biste Vi hteli). Ako zauzmete aktivnu poziciju





                                                                                                               195
   190   191   192   193   194   195   196   197   198   199   200