Page 196 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

– život će poteći u drugom pravcu, i kod Vas će se pojaviti šanse da
učinite život takvim, kakav Vi hoćete.

Nikakvog fatalizma u životu nema. Nikakve bezuslovne sudbine
takođe nema. Život se pravi. Prave ga oni koji imaju slobodu volje. I život

je varijabilan. Može poći u jednu stranu, može poći u drugu.

Neizbežna sudbina i sloboda volje su – protivrečni pojmovi. U
kom stepenu postoji sloboda volje, - u tom stepenu odsustvuje

neizbežna sudbina. Sudbina – to je neumoljiva zakonitost. Čovekova
sudbina – to je rezultirajuća trajektorija, koju određuju zbir rešenja

čovekove volje i rešenja volje drugih subjekata (uključujući Bogove), koji

imaju svoju sopstvenu slobodu volje. I što je jača kod čoveka sloboda
volje, time za njega manje postoji neizbežna sudbina. Jak čovek sam pravi

svoju sudbinu, ma šta predskazivali brbljivci raznih boja. I ne postoje
nikakvi neizbežni opšti zakoni društvenog razvoja tipa onih koje je

»otkrio« Karl Marks. I sloboda volje je – principijelno više, nego sloboda
izbora.

Zašto su materijalisti odbacivali slobodu volje? Zato što u okviru

materijalizma nije jasno odakle potiče ta sloboda volje i kakva je njena
priroda? Ona očigledno nije materijalna i nezavisna, a materijalizam

principijelno negira postojanje u ovom svetu nematerijalnih i nezavisnih
pojava. Zašto kamen nema ni volju, ni tim pre slobodu volje, a čovek ima

i volju i slobodu da je realizuje? Materijalizam nije sposoban da odgovori
na ovo pitanje.

Komunistička filozofija je smatrala da je osnovno pitanje filozofije

pitanje šta je primarno: materija ili svest. Postavljanje ovog pitanja je
besmisleno jer smišljeno kida materijalno i informaciono jedinstvo sveta.

Materijalistička dogma »materija je – primarna, svest – sekundarna« ništa

ne izražava. To je sve jevrejska obmana. Njen cilj je – da poruši celovito
poimanje sveta, da stvori haos u glavama ljudi.

Ustvari jedno od najglavnijih pitanja filozofije i religije jeste pitanje
o slobodi volje: da li se ona priznaje ili ne i kakve su njene granice. Svest i

sloboda volje – to nije jedno isto. Može se imati svest, ali nemati volju.
Može se imati volja, ali nemati slobodu volje, to jest sposobnost da je

realizujemo.

U zavisnosti od priznavanja ili nepriznavanja slobode volje sve
religije i filozofije se dele na dva dela. Gde se priznaje sloboda volje,

196