Page 15 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

sestre bliznakinje. Razbijajući glupu veru, mi poboljšavamo situaciju u
mozgu bivših vernika.

Dakle, pređimo na delo.

3. APSURDI HRIŠĆANSTVA

Ako Bibliju ne čitate jednostavno, nego se još i zamislite nad
pročitanim, onda vidite da radnje biblijskog starozavetnog boga (to jest i

judejskog i hrišćanskog) i novozavetnog jevanđeljskog boga (čisto

hrišćanskog) ne samo da nisu dobre, već su glupe, ružne, nepravedne i
veoma pokvarene.

U raju biblijski gog je zaveštao Adamu: »od drveta spoznaje dobra i
zla ne jedi, jer onog dana, kada ga okusiš, smrtno ćeš umreti« (Bitisanje,

2:17).
Prvo, zašto je bog prevario Adama? Adam uopšte nije umro onog

dana kada je pojeo plod sa tog drveta, već je posle toga proživeo 930

godina (ako je verovati Bibliji). Lagati – to je veoma loše i nedostojno,
tim pre za boga. Ako biblijski bog laže – onda on nije apsolutno dobro, on

je jednostavno lažov. Setimo se da je đavo – lažov i otac laži. Znači,
biblijski biog – to je đavo?

Drugo, zašto je bog hteo nešto da sakrije od čoveka, tim pre od svoje
slike i prilike? Nečasno i nedostojno. Reklo bi se bog, čak i ako bi on

želeo ljudima dobro, trebao je da radi sasvim suprotno, da ne skriva

znanja od ljudi, već da njima uči sebi slične. Ali skrivati, šta je dobro i šta
je zlo, - to jednostavno nije lepo. Kako čovek može da se ponaša dobro,

ako ne zna šta je dobro, a šta loše? Znači, biblijski bog je imao druge, loše

namere.
Zašto je to njemu bilo potrebno da od čoveka krije znanja o dobru i

zlu. Njemu je bio potreban povod da istera čoveka iz raja, da ga ponizi, da
mu sugeriše misao o njegovoj navodnoj grešnosti, da od njega napravi

svog roba i da mu se ruga. Podlost i sadizam. Može li dobar Bog to da
čini? Ne, naravno. Opet ispada, da je biblijski bog – đavo, koji sebe naziva

bogom i, kao vuk, oblači na sebe ovčiju kožu. U nekanonskom Jevanđelju

gnostika o podloj zamisli toga boga napisano je crno na belo.

15