Page 181 - Vladimir Aleksejevič Istarhov
P. 181

su izdate u tako velikom tiražu. Šta raditi? Tumačiti! To jest, napisano je
       A, tumači ga kao B ili C, i sve će biti normalno. Odmah se ubijaju dva

       zeca: prvo, od bilo kog teksta se može protumačiti sasvim drugi; drugo,
       odmah se pojavljuje novi, dobro plaćeni poslić – tumačenje i pojavljuje se

       potreba za profesionalnim kadrovima – tumačima. Tumači, i bez posla

       nećeš ostati, i od gladi nećeš umreti.
              Izvanredno jeftina metoda – tumačenje, sračunata je za maloumne. U

       običnom govoru to se naziva »vući za nos«.  Čim se popovi sudare sa
       nerešivim problemom, oni tvrde da ne treba shvatati tako, kako je

       napisano u »svetim« knjigama – crno na belo, već sasvim drugačije. Eto

       tako, onda prepišite te vaše lude »svete« knjige, u kojima ništa nije
       napisano tako, kako treba shvatiti, u druge pametne »svete« knjige, u

       kojima je sve napisano crno na belo, upravo tako, kako treba shvatiti, a te
       stare knjige izbacite na smetlište.

              Dobrim knjigama nije potrebno tumačenje, njih treba lako da čita i
       razume desetogodišnje dete. Dajte nam tu dobru Bibliju. Gde je ona? Ali

       popovi nikako ne mogu konačno da se dogovore oko toga, šta i kako treba

       tumačiti. Koliko tumača – toliko i mišljenja. Pa i nemoguće je svu tu
       hrišćansku besmislicu očešljati tako da se dobije nešto razumno. I tako

       ostaje – u »svetim« knjigama je napisano jedno, a shvatati treba sasvim
       drugo.

              Tumačiti Bibliju veoma je lako još i zato, što se svaka laž ne podnosi
       sama u  čistom vidu, već se meša sa istinom. Tako da, uzevši sa jedne

       stranice Biblije »ne ukradi«, lako ćete ne drugoj stranici naći »ne sudite,

       da ne biste bili suđeni«. Sve je smišljeno.
              Kada Vi, razgovarajući sa hrišćaninom, kažete da on pije ljudsku krv

       i jede ljudsko telo za vreme pričešća, onda će on u početku dugo treperiti

       očima, a zatim će pokušati da nađe tumačenje koje opravdava taj satanski
       čin.Ako mu neko smisli nekakvo pozitivno tumačenje tog ljudožderstva,

       onda će se isusovac umiriti. Ali on i ne razmišlja da mogu da postoje i
       sasvim druga tumačenja te činjenice pijenja krvi i jedenja ljudskog tela. O

       tome isusovac nije sposoban da misli, njegov mozak je programiran ne za
       mišljenje, već za veru.

              Kada čuješ te razgovore o tome, da je Biblija šifrovana, da su joj

       potrebna tumačenja, da je ona dostupna posvećenima, prirodno je pitati:
       »Momci, zašto ste Vi tu knjigu za izbrane izdali u mnogomilionskim



                                                                                                               181
   176   177   178   179   180   181   182   183   184   185   186