Page 164 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

Naprimer, pismo Marksa Engelsu od 10.08.1869: »Kakav značaj ima
»partija«, to jest banda magaraca koji nam slepo veruju, zato što nas

smatraju jednakim sebi…«. Marks Engelsu od 25.02.1859.: »Nas nikada
neće voleti demokratska, crvena ili čak komunistička sirotinja«. Engels

Marksu od 13.02.1851.: »… prava glupost je to da je proletarijat prinuđen

da me štiti od te besne mržnje, koju prema meni osećaju radnici (to jest
glupani)«.

Dijalektička logika

Da bi se u glavama ljudi stvorio haos i da bi se oni odučili da misle
logički, marksisti su poveli napad na samu nauku o pravilnom mišljenju –

logiku, koju je osnovao jeoš Aristotel.
Umesto Logike oni su predložili takozvanu dijalektičku logiku, pod

kojom su komunjare shvatale izopačenu varijantu Hegelove dijalektičke
logike. Marksisti su počeli da dokazuju da su, navodno, izvor razvoja

misli logičke protivrečnosti i apsurdi. Posle sličnih »dokaza« bilo koja

ukazivanja oponenata na apsurde marksizma lako su se branili pomoću
demagoških izjava: »Apsurdi? Pa šta? A šta Vi hoćete? To je dijalektika«.

Ako se za vreme Cara logika predavala u svakoj školi, u SSSR logika se
nije predavala uopšte. Jevrejskom komunizmu nisu potrebni oni koji

umeju da misle pravilno.

Jednakost i bratstvo

Ne treba misliti da oni, koji podižu masonsku parolu »jednakost i

bratstvo«, istinski veruju u nju. Lenjini i Trocki svih boja nisu nimalo bili

idioti. Prirodna nejednakost ljudi im je bila poznata do tančina. Knjiga
Gustava Le Bona »Psihologija rulja« (50), izdata još 1898.g., bila je kod

Lenjina na stolu kao priručnik.
Parolu jednakosti ističu samo radi toga da bi rukama rulje svrgli staru

elitu i seli na njeno mesto. Posle toga novi vlastodršci, koji su isticali
parolu jednakosti, bacaju tu parolu na smetlište.

Sloboda volje

164