Page 5 - Thomas Mann - Čarobni breg

NAMERA

Istorija Hansa Kastorpa koju hoćemo da pričamo, — ne njega radi (jer će čitalac u njemu
upoznati jednog običnog, iako simpatičnog mladog čoveka), već same priče radi, koja nam u
najvećoj meri izgleda vredna pričanja (pri čemu bi u korist Hansa Kastorpa ipak trebalo
spomenuti i da je to njegova istorija i da se svakom ne događa svaka istorija): ta istorija
vraća nas daleko unazad, ona je tako reći već sasvim prevučena dragocenom istorijskom
patinom i treba je bezuslovno pričati u najdavnijem prošlom vremenu.
To ne bi bilo od štete po priču, već pre od koristi; jer priče treba da pripadaju prošlosti, i
što su dalje u njoj, da tako kažemo, utoliko bolje po njih u njihovom svojstvu kao priče, a
bolje i po pripovedača, tog tihog čarobnika perfekta. Međutim, s njom je onako kao što je
danas i sa ljudima a među njima pogotovu sa pripovedačima: ona je mnogo starija od svojih
godina, starost koja je pritiskuje ne treba računati po danima, niti po sunčevom optoku
godine. Jednom reči, stepen svojz prošlosti; ona upravo ne duguje vremenu, — iskaz kojim
neka je uzgred nagovešteno i upozoreno na problematičnost i čudnu, dvostruku prirodu tog
tajanstvenog elementa.
Ali da veštački ne mutimo jasno stanje stvari: visokostepena minulost naše priče potiče
otuda što se ona događa pre izvesne prekretnice i granice koja duboko zaseca u život i
svest... Ona se događa, ili, da namerno izbegnemo svaki prezent, ona se dogodila i događala
se negda, davno, u stare dane,u svetu pre velikog rata, sa čijim je početkom mnogo šta
počelo što jedva da je već prestalo da počinje. Pre toga se, dakle, ona događa, mada ne
mnogo pre. Ali zar karakter prošlosti jedne priče nije utoliko dublji, savršeniji i fantastičniji
ukoliko se ona »ranije« događa? Osim toga moglo bi biti da naša priča i inače, po svojoj
unutrašnjoj prirodi, ima ponešto slično sa fantastičnom bajkom.
Mi ćemo je opširno pričati, verno i temeljno, — jer kad je zanimljivost kakve priče ili
dosada koju ona pričinjava zavisila od prostora i vremena koje je iziskivala? Bez straha od
odijuma preterane brižljivosti, mi smo pre skloni mišljenju da je zaista zabavno samo ono što
je iscrpno i temeljno.
Prema tome pripovedač neće moći brzo i olako da iziđe nakraj sa Hansovom istorijom.
Sedam dana jedne nedelje neće za to biti dovoljno, a ni sedam meseca. Najbolje da se
unapred ne pita koliko će mu blagog vremena proteći dokle ga ona bude držala u svojim
mrežama. Valjda neće, zaboga, biti baš sedam godina!
A sad, da počnemo.