Page 493 - Thomas Mann - Čarobni breg

Nekakve pištolje je imao gospodin Albin. Pored jednog sjajnog malog revolvera, kojim je
voleo da plaši dame, on je imao i jedan par oficirskih pištolja belgijskog porekla koji su
ležali u istoj kadifenoj futroli: automatski brovninzi sa drškama od mrkog drveta, u koje su
bili smešteni šaržeri, sa plavičastim čeličnim mehanizmom za pucanje i sjajnim izolučenim
cevima, na čijim su grlićima bile male, fine mušice za nišan. Hans Kastorp ih je video nekom
zgodom kod ovog vetrogonje, pa se ponudi, protiv svoga ubeđenja, iz čiste prostodušnosti,
da ih pozajmi od njega. Tako je i učinio, ne tajeći zašto ih traži, ali je svoj zahtev prikazao
kao stvar ličnog poverenja, te je sa lakim uspehom apelovao na viteški smisao vetrogonje.
Gospodin Albin mu je čak pokazao kako se pištolji pune, pa je zajedno s njim ispalio u
slobodnom prostoru iz oba pištolja nekoliko ćoraka radi probe.
Sve je to stajalo vremena, pa su prošla tri dana i tri noći do susreta. Mesto sastanka
izabrao je Hans Kastorp: bilo je to ono živopisno mesto gde je leti bilo puno plavoga cveća, i
gde je on usamljen sanjario o svojim »vladalačkim« dužnostima. Tu je trebalo aferu
okončati, trećeg jutra posle svađe, čim dovoljno svane. Tek uoči samog dana, prilično kasno,
palo je na pamet Hansu Kastorpu, koji je bio vrlo uzbuđen, da je potrebno i jednog lekara
povesti na poprište.
On se odmah posavetovao o tome sa Fergeom, pa se pokazalo da će to ići vrlo teško.
Radamant je doduše kao student bio član nekog studentskog udruženja, ali je bilo nemoguće
moliti šefa zavoda da potpomogne jednu takvu nezakonitost, utoliko pre što su u pitanju bili
pacijenti. Jedva je uopšte postojala nada da bi se u mestu mogao naći lekar koji bi bio
spreman da prisustvuje dvoboju između dvojice teških bolesnika. Što se tiče Krokovskog,

čovek nije bio siguran da li se ova spirituelna glava uopšte mnogo razume u vidarstvo.
Zapitan, Vezal je saogaptio da je Nafta već dao svoju izjavu, to jest da neće lekara uopšte.
On ne polazi na to mesto da bude mazan i previjan, nego da se tuče, i to vrlo ozbiljno. Šta će
posle toga doći, njemu je svejedno, i to će se već videti. To je izgledala vrlo mračna objava,
ali se Hans Kastorp potrudio da je protumači tako kao da Nafta u tajnosti misli da lekar neće
ni biti potreban. Zar nije i Setembrini, preko Fergea, koga su odaslali k njemu, poručio da to
pitanje treba odbaciti, da ga ono ne interesuje? Nije bilo potpuno nerazumno nadati se da bi
se protivnici u osnovi mogli saglasiti u odluci da se krv ne proliva. Već su prespavane dve
noći od one svađe, pa će se prespavati i treća. To rashlađuje, to razbistrava situaciju, u
čitavoj povorci sati jedno određeno duševno stanje ne ostaje uporno neizmenjeno. Sutra rano,
sa pištoljima u ruci već nijedan od zavađenih protivnika neće biti onaj isti čovek koji je bio
one večeri kad je izbila svađa. U krajnjem slučaju, oni će raditi još samo mehanički i zato što
čast tako nalaže, ali ne svesno i po slobodnoj volji, kao što su postupili onda iz zadovoljstva i
ubeđenja, i jedno takvo poricanje njihovog aktuelnog ja moralo bi se nekako sprečiti u korist
onoga što su njih dvojica bili ranije.
Hans Kastorp je bio u pravu kad je tako mislio, ali se na žalost pokazalo da je on bio u
pravu kako ni u snu nije mogao sanjati. On je čak bio potpuno u pravu ukoliko se to ticalo
Setembrinija. Ali da je slutio u kom je smislu Leo Nafta pred odlučnim trenutkom izmenio
svoje namere ili kako će ih baš u samom tom trenutku izmeniti, ne bi ga čak ni ono intimno
duševno raspoloženje, iz koga je sve to poteklo, moglo sprečiti da se ne odupre onome što će
se desiti.
Oko sedam časova sunce se još ni najmanje ne beše pomolilo iza svog brega, ali se
mučno razdanjivalo kroz tmastu maglu, kad je Hans Kastorp, posle nemirno provedene noći,
napustio kuću Berghof, da bi se uputio ka zakazanom mestu. Služavke koje su čistile hol
začuđeno su gledale za njim, dižući oči s rada. Kapija je već bila otvorena: Ferge i Vezal,
pojedinačno ili zajedno, već su svakako izišli, jedan da odvede na mesto borbe Setembrinija,