Page 464 - Thomas Mann - Čarobni breg

urličući jurnula u susednu sobu i zavukla se pod sofu. Godinu dana niko je nije mogao
naterati da kroči u sobu za primanje.
Da li je to Holger savio šal? upitala je gospođica Klefeld. — Mala Brand to nije znala. —
A šta je ona mislila dok se to događalo? — Pa, pošto je nemoguće da se ma i u najmanjoj
meri misli u takvim prilikama, ni Eli nije u tom trenutku ništa mislila. — Da li je obavestila o
tome svoje roditelje? — Ne. — To je bilo čudno. Premda se u tim okolnostima nije moglo
apsolutno ništa misliti, Eli je ipak imala osećanje u ovom, a i u sličnim slučajevima — da
ona to mora da zadrži za sebe, kao strogu i sramežljivu tajnu. — Da li joj je to teško padalo?
— Ne, nije joj bilo naročito teško. Šta ima tu da padne čoveku teško što se jedan pokrivač
sam umotavao! Ali druge stvari su joj već teže padale. Na primer ovaj slučaj:
Pre godinu dana, isto tako u njenoj roditeljskoj kući u Odenzeu, ona je rano izjutra,
potpuno čila, izišla iz svoje sobe u prizemlju, pa se preko predsoblja uputila stepenicama ka
trpezariji, da bi, po svojoj navici, skuvala kafu pre nego što dođu roditelji. Već je bila stigla
gotovo do stepenišnog odmorišta, gde se stepenice savijaju, kad je baš na tom odmorištu, na
njegovoj ivici, uz same stepenice, sagledala svoju stariju sestru Sofiju, udatu u Americi, baš
nju lično. Imala je na sebi belu haljinu i, što je izgledalo neobično, nosila je na glavi venac
od cvetova lokvanja, a ruke je držala sklopljene na svom ramenu i klimnula joj glavom.
»Ama, Sofija, jesi li ti to?« upitala je Elen, ostavši kao ukopana, poluradosno,
polupreplašeno. Na to je Sofija još jednom klimnula glavom, posle čega je iščezla. Postala je
prozirna. Uskoro se moglo primetiti samo još neko strujanje toplog vazduha, a zatim je više
nije bilo, tako da je pred Elenom stajao otvoren put. Posle se ispostavilo da je sestra Sofija u

istom jutarnjem času umrla u Nju-Džersiju od zapaljenja srca.
No, mislio je Hans Kastorp kad mu je to Klefeldova ispričala, to već ima nekoga smisla.
Ovde priviđenje, a tamo smrt, — u svakom slučaju tu se daje uhvatiti neka povezanost stvari
koja se može poštovati. I on je pristao da sudeluje u jednoj spiritističkoj seansi sa
povlačenjem čašice koju su u svojoj nestrpljivosti rešili da održe sa Elenom Brand i uprkos
ljubomornoj zabrani doktora Krokovskog.
Samo su neke ličnosti bile poverljivo pozvane na ovu seansu, čija je pozornica bila soba
Hermine Klefeld: sem domaćice, Hansa Kastorpa i male Brand prisustvovale su još dame
Šter i Levi, kao i gospodin Albin, Čeh Vencel i doktor Ting-Fu. Uveče, tek što je izbilo
deset, svi su se polako skupili i šapćući razmotrili pripreme koje je Hermina preduzela, a
koje su se sastojale u tome što je na jedan nezastrti okrugli sto srednje veličine, usred sobe,
stavljena jedna prevrnuta vinska čaša, sa dnom nagore, a unaokolo su, na potrebnom
odstojanju, po samom rubu stola bile poređane male pločice od kosti, uobičajeni žetoni za
igru, na kojima je mastilom bilo ispisano dvadeset i pet slova azbuke. Pre seanse je
Klefeldova poslužila čaj, što je bilo pozdravljeno sa zahvalnošću, jer su se dame Šter i Levi,
ma koliko da je ceo poduhvat bio detinjast i naivan, žalile na hladne ekstremitete i na lupanje
srca. Pošto su se zagrejali, seli su za sto, pa je u prigušeno ružičastoj svetlosti — jer je
domaćica, radi štimunga, ugasila svetlost na tavanici i ostavila da gori samo lampica na
noćnom stolu — svaki ovlaš položio jedan prst svoje desne ruke na nožicu od čaše. Tako je
zahtevala metoda. Očekivan je trenutak kad će čaša početi da se pomera.
To se lako moglo desiti, pošto je tabla stola bila glatka, a rub čaše dobro uglačan, tako da
je onaj pritisak koju se vršili lako položeni, uzdrhtali prsti, pritisak koji, naravno, nije bio
ravnomeran: na jednom mestu je imao više vertikalan, a na drugom više bočni pravac — da
je taj pritisak mogao biti dovoljan, ako duže potraje, pa da se čaša pomakne sa sredine stola.
Ona je udarala na slova po periferiji polja svoga kretanja, pa ako slova koja bi ona doticala u
svome sklopu budu dala neku reč ili nekakav smisao, onda će to biti jedna do nejasnosti