Page 460 - Thomas Mann - Čarobni breg

KRAJNJE SUMNJIVE STVARI

Sa konferencijama Ethina Krokovskog desio se u toku godinica neočekivan preokret.
Njegova ispitivanja, koja su se odnosila na analizu duševnih stanja i na život snova, oduvek
su imala neki podzemni i katakombni karakter. Međutim, u poslednje vreme, ona su se u
jednom blagom prelazu, jedva primećenom od javnosti, uputila ka magičnom i skroz
okultnom, a njegova četrnaestodnevna predavanja u trpezariji, koja su bila glavna atrakcija
kuće i dika u njenim prospektima, — ta predavanja, koja je on držao u redengotu i
sandalama, iza zastrvenog stola i sa egzotično razvučenom akcentuacijom, predavanja pred
berghofskom publikom koja ih je nepomično slušala — nisu se više odnosila na onu
zamaskiranu ljubavnu aktivnost i na metamorfozu bolesti u svesno proizvedeni afekt. Sad su
ona obdelavala duboke i čudne pojave hipnotizma i somnambulizma, fenomene telepatije,
tumačenje snova, vidovitost i čuda histerije, pri čijem se izlaganju filozofski horizont širio na
takav način da su pred očima slušalaca odjednom iskrsavale takve zagonetke kao što je ona o
odnosu između materije i psihičkog, pa čak i ona o samome životu, kojoj je — kako je po
svemu izgledalo — lakše bilo prići na najneprijatniji način, kroz bolesna stanja, nego putem
zdravoga razuma...
Mi to kažemo zato što smatramo za svoju dužnost da postidimo one nepromišljene
duhove koji su spremni da ustvrde kako se dr Krokovski odao okultnim stvarima da bi svoja
predavanja spasao od ubistvene monotonije, dakle samo radi emocionalnih ciljeva. Tako su
govorili oni opaki jezici, od kojih čovek nije nigde siguran. Istina je da su gospoda pri
ponedeljničkim konferencijama sa većom žurbom nego ikad pročačkavala svoje uši da bi
bolje čula, i da je gospođica Levi na tim priredbama ličila — ukoliko je to moguće — još
više nego pre na voštanu lutku sa navijenim mehanizmom u grudima. Ali su ta dejstva bila
isto tako prirodna kao i tok misli samog naučnika, koji je s pravom mogao očekivati
priznanje da ih je ne samo razvio s logičnom doslednošću, nego da su se one samo tako i
mogle izložiti. U oblast njegovih studija oduvek su spadali oni tamni i prostrani predeli
ljudske duše koji se nazivaju podsvest, premda bi možda bolje bilo kad bi se reklo nadsvest,
pošto iz tih sfera dopire na mahove neko znanje koje daleko prevazilazi svesna znanja
pojedinca i navodi na misao da bi mogli postojati neki odnosi i veze između najnižih, tamnih
regiona pojedinačne duše i jedne sveznajuće univerzalne duše. Domen podsvesti, »okultan«
u pravom smislu ove reči, brzo se ispostavlja kao okultan i u užem smislu te reči, i obrazuje
jedan od izvora iz kojih izbijaju pojave kojima je dato to ime. To nije sve. Onaj ko organski
simptom bolesti smatra kao rezultat afekata prognanih iz svesnog duševnog života, i uz to
histerizovanih afekata, taj priznaje tvoračku snagu psihičkoga u oblasti materije — a to je
ona snaga koju smo prinuđeni da proglasimo za drugi izvor magičnih fenomena. Idealist u
oblasti patološkog, — da ne kažemo patološki idealist — taj će se čovek naći na ishodištu
umovanja koja ulaze neposredno u problem postojanja uopšte, a to znači u problem odnosa
duha i materije. Materijalist, kao sin jedne filozofije gole sile, uporno će tvrditi da je duh
fosforescentni proizvod materije. Idealist, naprotiv, polazeći od načela tvoračke histerije,
biće sklon, a ubrzo i rešen, da na pitanje primata odgovori u potpuno obrnutom smislu. Sve u
svemu, ovde je u pitanju ništa manje nego stari spor o tome šta je bilo pre: kokoš ili jaje, —
spor koji baš tom dvogubom činjenicom postaje izvanredno zamršen, jer je nemoguće
zamisliti jaje koje ne bi snela kokoš, niti pak kokoš koja se ne bi izlegla iz jajeta koje joj je
prethodilo.