Page 51 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

Cilj napada na Bastilju nije bio oslobađanje stotina „zatočenih političkih zatvorenika” koji su
tamo, navodno, bili, već dobavljanje oružja potrebnog za počinjanje revolucije. Ovu tvrdnju potkrepljuje či-
njenica da je u „strašnoj” Bastilji „tlačitelja” Luja XVI gomila koja je prodrla u nju zatekla samo sedam
zatvorenika: četvoricu falsifikatora, dvojicu luđaka i grofa De Solanža (Conte de Solanges), utamničenog
zbog „monstruoznih zločina protiv čovečnosti”, i to na zahtev njegove porodice. U stvari, „memljiva, mračna
39
tamnica zvrjala je prazna jer je poslednji politički zatvorenik u njoj bio prvi ministar Nekera još 1776.”
Druga pogrešna pretpostavka o uzrocima Francuske revolucije je da je revolucija bila delo masa
francuskog naroda. Ovaj koncept, po kojem je veliki broj Francuza podržavao revoluciju, potpuno je
pogrešan zato što je u stvarnosti „od 800 000 stanovnika Pariza svega nekih 1000 ljudi učestvovalo u napadu
40
na Bastilju...”
Oni koji su bili neposredno umešani u osvajanje Bastilje bili su, u stvari, plaćeni od strane ljudi
koji su celom operacijom upravljali.
„Da su ti banditi s Juga (Francuske) namerno privučeni u Pariz 1789. primljeni u službu i plaćeni
od strane vođa revolucije, činjenica je koju su potvrdili provereni autoriteti, koji su toliko brojni da ih nema
smisla sve navoditi; činjenica od velike važnosti je i da su zaverenici znali da je takva mera neophodna, jer u
izvođenju revolucije nisu mogli da se oslone na građane Pariza. Drugim rečima, uvoz kontingenta plaćenih
41
bandita dosledno ruši teoriju da je revolucija bila nezaustavljivi narodni ustanak.”
Dodatak svemu ovome je i činjenica da nisu samo Francuzi upošljavani od strane zaverenika: „...
šarolika gomila 'bandita'... žednih krvi, sastojala se ne samo od već pomenutih Marsejaca (Francuza s 'Juga'
42
prethodno pomenutih) i Italijana, već takođe... i od velikog broja Nemaca...”
Čovek koji je bio u prilici da bude svedok opsade Bastilje je doktor Rigbi (Dr. Rigby), koji se
nalazio u turističkoj poseti Parizu, upravo u vreme početka Francuske revolucije. Pisma koja je pisao svojoj
ženi tih dana predstavljaju interesantno svedočenje onoga što se zaista događalo. Nesta Vebster je
komentarisala ova pisma u knjizi Francuska revolucija: „Opsada Bastilje izazvala je toliko malo meteža da
43
je doktor Rigbi, nesvestan bilo kakvih neobičnih događaja, rano ujutru izašao da poseti vrtove Monsoa.”
Još jedan svedok Francuske revolucije bio je Lord Ekton (Lord Acton), koji je potvrdio da je u
izazivanju Revolucije na delu bila skrivena ruka: „Zapanjujuća stvar kod Francuske revolucije je to što ona
nije bila pobuna, već smišljeni plan. Kroz ovu vatru i dim naziremo dokaze sračunate organizacije.
44
Upravljači su ostali pažljivo sakriveni i maskirani; ali nema sumnje u njihovo prisustvo od samog početka.”
Plan zaverenika bio je jednostavan: izazvati „narodni” gnev s namerom da se iskoristi za lične
ciljeve. Stvorili su pet različitih problema da bi napravili utisak kako je za njih odgovoran sam Kralj. Nadali
su se da će teški uslovi biti dovoljni da podignu na noge dovoljno ljudi koji bi se priključili onima koji su već
bili unajmljeni, tako da izgleda da Revolucija zaista ima podršku naroda. Zaverenici bi tada kontrolisali
događaje i postigli željene rezultate.
Prvi od veštački stvorenih problema bila je nestašica žita. Vebsterova kaže: „Montdžoi
(Montjoie) tvrdi da su agenti koje je unajmio Vojvoda Orleanski (Due d' Orleans) namerno pokupovali svo
45
žito, koje su ili poslali van zemlje ili sakrili, s namerom da revoltiraju ljude.”
Dakle, Vojvoda Orleanski, član Iluminata, kupio je velike količine žita da bi ljudi svoje muke
svalili na Kralja, jer su poverovali da je on izazvao nestašicu. Iluminati su, naravno, bili ti koji su raširili
priču da je Kralj namerno izazvao nestašicu žita. Ova taktika slična je taktici koju je, nekih 160 godina
kasnije, Jan Kozak opisao u knjizi Bez ispaljenog metka.
Drugi od problema bio je ogroman dug koji je naterao vlasti da dodatno oporezuju narod da bi
otplatili dug. Državni dug iznosio je, smatra se, negde oko četiri i po milijardi livri, odnosno nekih 800
miliona ondašnjih američkih dolara. Francuska je taj novac pozajmila da bi pomogla Sjedinjene Države u
Američkoj revoluciji 1776. godine. (Veza između francuskih Iluminata i oca-osnivača Amerike biće
obrađena u sledećim poglavljima ove knjige.) Smatra se da je dve trećine celokupnog duga utišlo u tu svrhu.
Treća teškoća bila je lažni utisak da francuski narod gladuje. Doktor Rigbi, prethodno već
46
pomenut, tvrdio je da „... se mogla videti nekolicina pripadnika najniže klase u besu, bez posla i u bedi.”
Nesta Vebster je ovo podrobnije objasnila: „... Doktor Rigbi nastavlja sa istom sklonošću ka divljenju -
divljenju koje bismo mogli pripisati nedostatku oštroumlja da nije naglo prestalo po njegovom ulasku u
Nemačku. Tu je naišao na 'zemlju u kojoj je priroda bila isto tako izdašna kao i u Francuskoj, sa mnogo
obradivog zemljišta, ali su stanovnici živeli pod tiranijom vlasti'. U Kelnu je video da su 'tiranija i
47
ugnjetavanje prevršili svaku meru'“.
Četvrti veliki problem koji su izazvali Iluminati i njihovi prijatelji, zaverenici u vlasti, bila je
velika inflacija koja je radnike dovela do bankrotstva. Za kratko vreme odštampano je 35 miliona novčanica,

51