Page 48 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

poznanja dobra i zla. Čovek nije trebalo da postavlja svoje moralne norme, trebalo je da sluša Božje zakone.
Njega je iskušavao Satana nudeći mu da postane „kao Bog, da poznaje dobro i zlo”, i da koristi svoj razum
da bi odlučio šta je dobro a šta zlo.
Vajshauptovo pozivanje na čovekov razum, kojim bi se određivala njegova moralnost, nije bilo
novo; i to je bio nastavak borbe između čovekovog razuma i učenja Božjih.
Kada je Mojsije doneo na Zemlju Božje zakone, u obliku Deset zapovesti, dogodio se jedan od
najpoznatijih primera čovekove pobune protiv tih zakona. Dok je Mojsije bio odsutan, ljudi su sebi stvorili
boga, nemo Zlatno tele, nesposobno da ponudi bilo kakva uputstva ili moralne pouke. Lako je klanjati se
nečemu što ne zahteva ikakvu poslušnost niti daje zakone po kojima treba da se živi.
Čovek je, znači, nastavio pobunu protiv Boga. Vajshaupt je taj trend produbio poučavajući da
čovek može da se oslobodi emancipujući se od religije. Čak i ime organizacije, Iluminati (odnosno
„Prosvetljeni”), otkriva njegovu naklonost isključivo ka čovekovom razumu. „Prosvetljeni” bi bili oni koji
poseduju najveću sposobnosti da dokuče istine Univerzuma prikupljene delovanjem ljudskog uma. Jednom
oslobođen od religije, čisti razum izveo bi čoveka iz duhovne pustoši.
Oni koji veruju u Božije učenje koje je čovek otkrivao putem Svetog pisma, nisu saglasni sa tim
da su Božji zakoni ograničavanje čovekove slobode, već sasvim suprotno. Oni čoveku omogućavaju da uživa
u slobodi bez straha da će mu drugi ugroziti život, slobodu i imovinu.
Zapovest „Ne ubij” ograničava čoveku pravo da ubije drugog, ali na taj način ljudima se uvećava
mogućnost da žive. „Ne ukradi”, savetuje ljudima da puste druge da stiču svojinu koja im je potrebna za
život. „Ne čini preljube”, obeshrabruje porok a hrabri vernost, i na taj način osnažuje svetost Božije
institucije braka.
Božiji zakoni dozvoljavaju maksimalnu slobodu onima koji im se povinjuju. Čovek postaje
manje slobodan kada njegova žena, njegovo vlasništvo i sam njegov život, pripadaju onima koji misle da
imaju prava da im to oduzmu.
Vajshaupt je čak priznao da je zasnovao novu religiju kada je osnovao Iluminate. Napisao je:
16
„Nikad nisam mislio da ću postati osnivač nove vere.”
Dakle, cilj njegove religije bio je da religioznog čoveka zameni prosvetljenim čovekom:
čovekom koji sve svoje probleme rešava koristeći svoj razum. Vajshaupt je objavio: „Razum će postati jedini
17
18
čovekov kodeks.” „Kada razum konačno postane ljudska religija, problem će, znači, biti rešen.”
Vajshaupt je verovao da je čovek proizvod svog okruženja i da bi mogao da bude srećan ukoliko
bi to okruženje potpuno preobratio.
U današnje vreme, osnove ove filosofije nalazimo u sudovima koji oslobađaju kriminalce čak i
pre nego što žrtve stignu da podnesu prijave protiv tih istih kriminalaca. Racionalni, prosvetljeni um vidi da
su društvo i okruženje, a ne kriminalci, krivi zbog zlodela pojedinaca. Ovako mišljenje proizlazi iz stava da
društvo mora biti kažnjeno zbog kriminalnih dela, a da kriminalac mora biti vraćen u društvo da bi ga kaznio
zato što nije udovoljilo njegovim potrebama. Vajshaupt, znači, religiju vidi kao problem zato što ona uči da
se samo moralna sredstva mogu koristiti da bi se postigao moralni cilj. Ona mu je bila prepreka na putu ka
postizanju željenog rezultata: potpune promene ljudskog društva. Napisao je: „Evo naše tajne! Zapamti da
cilj opravdava sredstva, i da mudri moraju da koriste iste one načine da bi postigli dobro koje pokvareni
19
koriste da bi činili zlo.”
Svaka delatnost, bila ona moralna ili nemoralna, postaje moralna i prihvatljiva članu Iluminata
sve dok podupire ciljeve organizacije. Ubistva, pljačke, ratovi - sve postaje prihvatljivo za istinskog vernika
nove religije.
Druga velika prepreka ljudskom napretku, prema Vajshauptu, jeste nacionalizam. „Nastankom
nacije, narodi sveta prestali su da budu jedna velika porodica... Nacionalizam je zauzeo mesto ljubavi među
20
ljudima.”
Vajshaupt nije bio anarhist (čovek koji veruje u odsustvo vlasti) već je verovao da postoji potreba
za svetskom vladom koja bi zamenila ono što su do tada predstavljale nacionalne vlade. Ovim entitetom,
naravno, vladali bi članovi Iluminata: „Učenici (Iluminata) su ubeđeni da će Red vladati svetom. Svaki član
21
stoga postaje vladar.”
Krajni cilj Iluminata, dakle, a samim tim i njihovih naslednika, postaje moć: svetska moć. Moć
vladanja nad svim ljudima na svetu.
Budući da je Vajshaupt želeo da promeni ljudski život na način koji su podržavale samo njegove
pristalice, bilo je neophodno da svoje ciljeve čuva u tajnosti od budućih žrtava. Napisao je: „Velika snaga
48