Page 52 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka
P. 52
i to je, takođe, bio delimičan uzrok nestašice. Odgovor vlasti na ovo bilo je uvođenje racionalnog
snabdevanja, što je ljude još više razjarilo. I ova taktika slična je strategiji koju je opisao Jan Kozak.
Peto izvrtanje istine bila je navodna „ugnjetavačka” vladavina kralja Luja XVI. Istina je da je
Francuska bila, do revolucije, najnaprednija od svih evropskih zemalja. Francuska je držala jednu polovinu
celokupne količine novca u opticaju u Evropi, a od 1720. do 1780. trgovina sa inostranstvom se
učetvorostručila. Polovina bogatstva Francuske nalazila se u rukama srednje klase, a „kmetovi” su
posedovali više zemlje nego svi ostali. Kralj je bio ukinuo prinudni rad kod javnih radova u Francuskoj a
mučenje u postupku ispitivanja uhapšenika stavio van zakona. Kralj je, uz to, osnivao bolnice, škole,
reformisao zakone zemlje i izgradio brojne mostove kako bi u unutrašnjosti zemlje olakšao promet roba.
U prvoj od nekoliko „revolucija” koje ćemo ispitati u ovoj knjizi vidimo, dakle, klasični primer
zavere na delu. Dobronamerni kralj podsticao je uzdizanje srednje klase nadajući se boljem i zdravijem
društvu. Takva situacija je bila nepodnošljiva za ljude koji su pripadali sloju neposredno ispod vladajuće
klase, pošto je srednja klasa postajala snaga za sebe.
Zaverenici su pretendovali da sruše ne samo Kralja i vladajuću klasu, već isto tako i srednju
klasu.
Neprijatelj svake zavere je uvek srednja klasa. U sledećim poglavljima ove knjige, koja se bavi
drugim revolucijama, videće se da je cilj zaverenika uvek uperen protiv ove klase i da se „revolucije” zato i
pokreću.
Znači, Francuska revolucija bila je prevara i obmana. Ljudi su bili izmanipulisani iz razloga koji
48
im nisu bili poznati.
Nevidljiva ruka koja je upravljala celom Francuskom revolucijom bili su Iluminati, koji su
postojali tek trinaest godina, a ipak su bili dovoljno moćni da izazovu revoluciju u jednoj od najvećih
zemalja na svetu.
Ali članovi Iluminata napravili su planove za revoluciju godinama ranije i infiltrirali su se u
drugu tajnu organizaciju, masone: ,,Galopirajuće približavanje revolucije u Francuskoj 1789. pomoglo je, u
49
prethodnim dekadama, narastajuće masonsko bogatstvo.”
Slobodno zidarstvo došlo je u Francusku 1725, ali do 1772. organizacija se podelila na dve
grupe, od kojih je jedna postala poznata kao Loža „Veliki Orijent” Francuske. Prvi veliki majstor lože - što bi
bio neki ekvivalent za predsednika - bio je Vojvoda Orleanski, takode i član Iluminata.
Loža „Veliki Orijent” brzo se širila ćelom Francuskom, tako da je do 1789. imala ukupno 600
loža u zemlji (dok je 1772. imala svega 104 lože). Članovi „Velikog Orijenta” bili su veoma aktivni u
učestvovanju u vlasti, budući da je od 605 članova francuskog parlamenta njih 447 pripadalo ovoj Loži.
Plan Iluminata bio je da se infiltriraju u masonski red, zatim da ga pretvore u svoj ogranak a da
potom njegovu tajnost iskoriste kao oružje za zbacivanje monarhije. Nova glavna vlast trebalo je da postane
Vojvoda Orleanski. Strategija je delovala nakratko, ali je kasnije Vojvoda platio najveću kaznu za izdaju
Francuske: završio je na giljotini.
Šta je tada francuskom narodu ponuđeno umesto starog društva? Šta je trebalo da bude vodeća
snaga iza novog društva koje su ponudili Iluminati?
Na to pitanje odgovorio je jedan autor koji je pomno proučio revoluciju: Francuska revolucija
predstavlja prvi pokušaj korišćenja religije razuma... koja je trebalo da predstavlja osnove poretka u
50
društvu.”
Novembra 1793, „... mnoštvo ljudi okupilo se u crkvi Notr Dam da bi se klanjalo Boginji razuma
51
koju je oličavala jedna glumica... koja je Vladinim dekretom postavljena naga iznad oltara...”
Francuska revolucija je, dakle, bila smišljena da bi Boga zamenila „Boginjom Razuma”.
Zaverenici su francuskom narodu ponudili suštinski program Iluminata: čovekov um rešiće sve njegove
probleme.
Uprkos svim dokazima o planiranju, međutim, još ima mnogo ljudi koji veruju da je Francuska
revolucija bila spontana pobuna potlačenih masa koje su se digle protiv kralja-tiranina. Časopis „Lajf” je u
seriji članaka o ovom događaju napisao: „Francusku revoluciju nisu planirali i podstakli zaverenici. Ona je
bila rezultat spontanog ustanka naroda u Francuskoj...”
Osim nepoznavanja istorije, postoje i drugi razlozi zbog kojih je časopis „Lajf” zauzeo ovakav
stav o čemu ćemo, takođe, govoriti u sledećim glavama.
1 Artur Edvard Vejt Prava istorija Rozenkrojcera (Arthur Edward Waite: The Real His
tory of the Rosicrucians, Blauvelt, New York: Steinerbooks, 1977), str. A.
2 Benjamin Dizraeli, navedeno u: Nesta Vebsten Tajna društva i subverzivni pokreti
(Benjamin Disraeli, quoted in: Nesta H.Webster Sekret Societies and Subversive Movements,
52