Page 50 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

kao i danas. Jedna od promasonskih knjiga nosi naslov Enciklopedija Slobodnog zidarstva, a njen autor
doktor Albert Maki (Albert Mackey), je i sam mason 33. stepena, što je najviši nivo koji se može dosegnuti u
masonskom redu.
Doktor Maki je izneo sledeće mišljenje o knjizi profesora Robisona: „Mnoge od njegovih tvrdnji
su neistinite, a njegovi argumenti su nelogični i naduvani, dok su poneki potpuno lažni. Njegova teorija za-
30
snovana je na netačnim premisama a zaključivanje je pogrešno i nelogično.”
Napisao je još i ovo: „(Osnivač Iluminata je bio) masonski reformator. Vajshaupt nije mogao da
31
bude monstrum kakvim su ga predstavljali njegovi neprijatelji.
U stvari, doktor Maki je hvalio Iluminate: „Prvobitno stvaranje iluminatstva nesumnjivo je
32
predstavljalo uzdizanje ljudske rase.”
Doktor Maki je negirao da su Iluminati pretnja civilizaciji jer je očigledno mislio da je
33
organizacija nestala: „... krajem prošlog veka (do 1900), ona je prestala da postoji.”
Ovo može biti istina, što se tiče samoga imena Iluminata, ali postoje snažni dokazi očitovani,
uglavnom, u ponavljanju njihove filosofije od strane duhovno srodnih organizacija da Red postoji, sa
izmenjenim imenom i spoljnim obeležjima.
Godine 1798, ubrzo po objavljivanju dela profesora Robisona o iluminatima, jedan američki
sveštenik, velečasni G. V. Šnajder (G. W. Snyder), poslao je primerak knjige predsedniku Džordžu
Vašingtonu, koji je veoma otvoreno pripadao masonskom redu. Predsednik Vašington je 25. septembra 1798.
napisao pismo velečasnom Šnajderu: „Mnogo sam slušao o podlim i opasnim planovima i doktrinama
Iluminata, ali nisam imao priliku da vidim ovu knjigu, sve dok mi je Vi, veoma ljubazno, niste poslali. Nije
mi namera da sumnjam u činjenicu da se doktrina Iluminata nije raširila po Sjedinjenim Državama. Naprotiv,
34
niko nije zadovoljniji zbog toga od mene...”
No, nisu se svi oci-osnivači saglasili s predsednikom Vašingtonom. Tomas Džeferson je,
pročitavši samo treći deo knjige opata Baruela (Abbe Barruel), još jednog autora koji je raskrinkao
35
fluminate, napisao:” Delovi knjige koje je napisao Baruel odgovaraju luđaku iz Bedlema.” (Vebsterov
rečnik navodi da je „Bedlem” bolnica za umobolne u Londonu, u Engleskoj).
Džeferson je o osnivanju Iluminata pisao ovako:
„Izgleda da je Vajshaupt jedan entuzijastički čovekoljubac. On veruje da je cilj Isusa Hrista bio
objava savršenstva ljudskog lika. Vajshauptove zapovesti su Božja ljubav prema bližnjem. (Zaista je
zaprepašćujući da dva čoveka pročitaju radove Vajshaupta ili dela ljudi koji su pisali o njemu, i da dođu do
dva potpuno suprotna zaključka o njegovim namerama. Čak i danas ima onih koji brane Iluminate.)
Pojedini glasniji kritičari Iluminata veruju da su ovi zaverenici bili instrument koji je pokrenuo i
samu Američku revoluciju. Međutim, jednostavno preispitivanje prirode ove revolucije pokazuje razliku
između nje i revolucije koje su kreirali Iluminati. Časopis „Lajf” je to sasvim lepo učinio u seriji članaka o
Američkoj revoluciji: „Američka revolucija bila je isključivo rat za nezavisnost. Ona je kasnijim
revolucijama dala plemeniti ideal, a samoj Americi slobodu da bira svoju sudbinu, ali je strukturu američkog
37
društva u svim suštinskim delovima ostavila netaknutom.”
Drugim rečima, Američka revolucija nije razorila porodicu, ukinula religiju niti eliminisala
nacionalne granice, što su tri glavna cilja Iluminata Američka revolucija je vođena da bi se Sjedinjene
Države odvojile od engleske uprave. Tu činjenicu potvrđuje i Deklaracija o nezavisnosti. Oci-osnivači su
napisali: „Kada u toku istorijskih događaja za jedan narod postane nužno da raskine političke veze koje su ga
spajale sa drugim...”
Ali, Iluminati jesu bili direktno umešani u druge revolucije, od kojih je najznačajnija Francuska
revolucija iz 1789. godine.
Činjenica o njihovom učešću u revoluciji nije opštepoznata stvar. Tradicionalno objašnjenje
Francuske revolucije je da se francuski narod, umoran od tlačenja od strane kralja Luja XVI i kraljice Marije
Antoanete, podigao protiv monarhije i revoluciju počeo napadom na zatvor Bastilju.
Ove aktivnosti, prema zvaničnim istorijskim zapisima, pokrenule su revoluciju, koja je
kulminirala zbacivanjem monarhije i uspostavljanjem takozvane „Francuske republike”.
Francuzi proslavljaju početak svoje „revolucije” svakog 14. jula, na dan kada je pala Bastilja. To
ide u prilog zaključku da je narod Francuske, istinski revoltiran, ustao i zbacio monarhiju.
Ljudi koji su pomno proučavali Francusku revoluciju, međutim, otkrili su pravi razlog osvajanja
Bastilje. Nesta Vebster je to objasnila ovako: „Plan za napad na Bastilju već je bio napravljen, ostalo je samo
da se pokrene narod.

50