Page 47 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

koja je kasnije identifikovana kao Artur Goldsmit (Athur Goldsmith). Doktorka Dod je konstatovala da su
odluke koje je donosio gospodin Goldsmit kasnije obavezno potvrđivane od strane Komunističke partije iz
Moskve. Ono što je iskreno zaprepastilo doktorku Dod bilo je to što je gospodin Goldsmit bio ne samo član
Komunističke partije, već i izuzetno bogati američki „kapitalista”.
Ukoliko su, dakle, pretpostavke prethodnih autora tačne, i ukoliko je komunizam samo front za
delovanje tajnih društava, uključujući Iluminate, to istraživače viđenja istorije kao zavere prosto nagoni da
prouče poreklo i istoriju ove organizacije.
Iluminati su osnovani 1. maja 1776. od strane Adama Vajshaupta (Adam Weishaupt), jezuite i
profesora kanonskog prava na Univerzitetu u Ingolštadu, u Bavarskoj, današnjem delu Nemačke. Postoje
izvesni dokazi da je profesor Vajshaupt bio povezan s nekim tajnim društvom i pre nego što je osnovao
Iluminate.
Prvi maj, datum osnivanja Iluminata, još uvek se slavi širom komunističkog sveta kao praznik
rada, mada perfekcionisti tvrde da se 1. maj slavi zato što je na taj dan 1905. počela revolucija u Rusiji. Ovo,
međutim, ne menja stvar: 1. maj 1905. bio je samo godišnjica osnivanja Iluminata.
Vajshauptova organizacija širila se brzo, posebno među „intelektualcima” na njegovom
univerzitetu. U stvari, svi profesori, osim dvojice, postali su članovi ovog Reda, u prvih nekoliko godina
postojanja.
Osnovna filosofija koja je bila ponuđena budućem članu Iluminata bila je potpuno obrnuta od
tradicionalne filosofije kojoj su podučavali Crkva i škola. Nju je sam Vajshaupt sumirao na sledeči način:
„Čovek nije zao, osim ako ga takvim ne učini svepresuđujuća moralnost. On je zao zbog religije,
države i loših primera koji ga kvare. Kada razum konačno postane ljudska religija, onda će problem biti
7
rešen.”
Postoji razlog da se veruje da je Vajshauptova mržnja prema religiji začeta 21. jula 1773, kada je
papa Kliment XIV „zauvek poništio i ugasio jezuitski red”.
Papina akcija bila je odgovor na pritisak Francuske, Španije i Portugalije, koje su, nezavisno
jedna od druge, došle do zaključka da se jezuiti mešaju u državne poslove i da su stoga neprijatelji vlasti.
Reakcija jednog od vladara, kralja Žozefa Portugalskog, bila je tipična. On je „požurio da potpiše
8
dekret po kojem su jezuiti označeni kao izdajnici, pobunjenici i neprijatelji kraljevstva...”
9
Te tri države podnele su „kategoričan zahtev da on (Papa) zabrani Jezuitski red širom sveta. “
Papa se saglasio i zabranio Red.
Vajshaupt, jezuitski sveštenik, verovatno je bio zabrinut zbog Papinog čina, moguće u toj meri da
je poželeo da organizuje instituciju dovoljno snažnu koja bi mogla definitivno da uništi i samu Katoličku
crkvu.
Delo pape Klimenta bilo je, međutim, kratkotrajno, jer je papa Pije VII, avgusta 1814. godine,
10
jezuitima vratio sva pređašnja prava i privilegije.”
Rekonstrukcija jezuita pod Pijeom VII nije prošla nezapaženo u Sjedinjenim Državama, jer je
bivši predsednik Džon Adams svome nasledniku, Tomasu Džefersonu, napisao: „Ne sviđa mi se ponovna
pojava jezuita. Ako je ikada postojala grupa ljudi koja je zaslužila večno prokletstvo na zemlji... onda je to
11
ovo društvo...”
Džeferson je odgovorio: „Kao i Vi, i ja ne odobravam ponovno uspostavljanje jezuita, jer to znaci
korak unazad, iz svetla u tamu.”
Jezuiti su još u sporu sa Crkvom, kao što su bili u XVIII veku. Papa Pavle Jovan II, 28. februara
13
1982, rekao je jezuitima „da se drže dalje od politike i časnih rimokatoličkih tradicija.”
Jedan članak u „Ameriken njuz end vorld riport” (,,U. S. News and World Report”) posvećen
delima Pape, govori o tome da su se jezuiti zaista mešali u poslove pojedinih država. U članku se kaže:
„Jezuiti su igrali vodeću ulogu u nikaragvanskoj sandinističkoj revoluciji. Pojedini jezuiti
priključili su se komunističkum partijama. Jedan sveštenik u El Salvadoru tvrdio je da njegov Red radi na
14
unapređenju marksizma i revolucije, a ne u korist Boga.”
Članak nastavlja i dalje, tvrdeći da su se jezuiti „priključili levičarskim pobunjenicima u
Centralnoj Americi i na Filipinima, i da su se zalagali za stapanje marksizma i rimokatolicizma u tzv.
15
„liberalnu teologiju”.
Vajshauptova netrpeljivost prema religiji manifestovala se u njegovoj zamisli da čovekova
sposobnost mišljenja treba da daje moralni ton društvu, umesto da to čini učenje Biblije.
Ova misao nije bila nova.
Biblija kaže da je prvom čoveku i ženi, Adamu i Evi, Bog rekao da ne jedu plodove sa drveta

47