Page 46 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka
P. 46
GLAVA VIII
TAJNA DRUŠTVA
Artur Edvard Vejt (Arthur Edward Waite) napisao je sledeće:
„Ispod široke plime istorije teku nevidljive struje tajnih društava, koje često, u dubini, određuju
1
promene koje će se dogoditi na površini”.
Britanski premijer Bendžamin Dizraeli (Benjamin Disraeli, 1874-1880) potvrdio je prethodnu
tvrdnju o kontroli tajnih društava nad istorijskim događanjima, kada je napisao:
„Postoji u Italiji snaga koju mi retko spominjemo u ovom Domu (Parlamentu)... Mislim na tajna
društva... Beskorisno je poricati, jer je nemoguće sakriti, da je veliki deo Evrope... o drugim zemljama da i ne
govorimo... prekriven mrežom ovih tajnih društava... Koji su njihovi ciljevi? Oni ne žele ustavne vlasti... Oni
2
žele da promene vlasništvo nad zemljištem, da oteraju prethodne vlasnike i da ukinu crkveni sistem.”
Zapažate da su dva cilja tajnih društava, prema Dizraeliju, potpuno istovetna sa ciljevima
organizovanog komunizma: ukidanje privatnog vlasništva i obračun sa „crkvenim sistemom”, odnosno s
religijama u svetu. Je li moguće da je takozvani komunizam u stvarnosti oruđe tajnih društava? Da li je
realno verovati da komunizam kontrolišu snage koje su iznad njega, poredane u jednoj organizovanoj
hijerarhiji?
Današnja verzija istorije kaže da je komunizam svesni rezultat javnih zahteva za promenama u
organizaciji društva, obično izražen revolucionarnim dejstvima i zbacivanjem starog sistema. Da li je
moguće da su sve revolucije u stvarnosti mahinacije tajnih društava koje teže da komunizuju svet?
Ima ljudi koji veruju da je tako:
„Komunizam nikada nije spontana, ili čak svesna pobuna podjarmljenih masa protiv gospodara
koji ih eksploatišu - već sasvim suprotno. On je uvek ljudima nametnut odozgo, od strane moćnika koji žele
da svoju moć uvećaju. Celokupno pokretanje na dnu izazvano je, razvijano, finansirano i kontrolisano od
3
strane insajdera na vrhu, da bi im donelo način i izgovor za grabljenje još veće moći - uvek pod plaštom
4
zaustavljanja ili sprečavanja ovih revolucionarnih aktivnosti među masama na dnu.” Komunizam je maska
za nešto dublje. Komunizam nije revolt „siromašnih”, već zavera „bogatih”. Međunarodna zavera ne počinje
u Moskvi - već najverovatnije u Njujorku. Ona nije neki idealistički krstaški rat za siromašne i ponižene, već
prikriveno grabljenje moći bogatih i arogantnih.
Priča o komunizmu naših dana počinje s tajnim društvom pod nazivom Red iluminata.
O ovoj organizaciji svedočio je „Izveštaj Istražne komisije o obrazovanju države Kalifornije” iz
1953. godine:
„Takozvani moderni komunizam je očigledno ista hipokritska svetska zavera da se uništi
civilizacija, koju su otpočeli Iluminati i koja je podigla glavu u našim naseobinama ovde, u kritičnom
5
periodu pre donošenja Ustava.”
Osvald Špengler (Oswald Spengler) je otišao korak dalje. On je komunizam povezao s novčanim
interesima u svetu. Napisao je:
„Ne postoji proleterski, pa čak ni komunistički pokret koji nije radio u interesu novca, u pravcu
koji je novac diktirao i u vreme koje je novac dozvoljavao - a u tu činjenicu nisu posumnjali ni najveći idea-
6
listi među njihovim vođama.”
Prema gospojinu Špengleru, čak ni komunistički lideri nisu svesni tajnih delatnosti sopstvenog
pokreta. Je li moguće da su Gas Hol (Gus Hall) i Anđela Dejvis (Angela Davis), kandidati Komunističke
partije za predsednika i potpredsednika na izborima 1980, koji su zastupali platformu suprotstavljenu
„velikim bankama i monopolističkim korporacijama koje kontrolišu ekonomiju”, u stvari iskorišćeni od
strane tih istih organizacija kojima se ograničeno suprotstavljaju? Da li je moguče da su bogate banke i
monopolističke korporacije naklonjene i da podržavaju komunističku partiju, zato što žele da im se ona
suprotstavlja?
Jedna komunistkinja, doktor Bela Dod (Dr. Bella Dood), član Nacionalnog komiteta
komunističke partije Sjedinjenih Država, potvrdila je postojanje veze između bogatih „kapitalista” i njene
partije. Primetila je da bi svaki put kada Nacionalni komitet nije mogao da postigne dogovor oko neke
odluke, jedan od njegovih članova odlazio u Valdorf tauers u Njujorku, gde se susretao sa izvesnom osobom
46