Page 196 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka
P. 196

GLAVA XXV


                           KOMUNISTČIKA IZDAJA



                       Ulazak Sjedinjenih Država u rat sada je bio potpun. Posle godina planiranja i zavera od strane
            američke  vlade,  borci  američkih  oružanih  snaga  morali  su  da  se  umešaju  u  bitku  na  život  i  smrt  na  dva
            različita ratna poprišta.
                       Dvadeset pet država u ratu sa Nemačkom i Japanom 1. januara 1942. potpisuju „Deklaraciju od
            strane  Ujedinjenih nacija  (naglašavanje  autorovo)  koja  sve  učesnice  obavezuje  da  ne  potpišu  separatno
                           1
            primirje ili mir.”
                       Kada  je  general  Daglas  Mak  Artur  postavljen  za  vrhovnog  komandanta  oružanih  snaga  na
                                                                                       2
            pacifičkom ratištu, imenovan je „Komandantom Ujedinjenih nacija Južnog pacifika”
                       Postaje očigledno šta je bio cilj rata: dati svetu jednu svetsku vladu - Ujedinjene nacije.
                       Drugi  razlog  zbog  kojeg  je  rat  vođen  bio  je  da  se  sovjetski  imperijalizam  raširi  po  zemljama
            Istočne  Evrope.  Ovaj  sekundarni  motiv  postao  je  očigledan  juna  1942,  kada  su  Čerčil  i  Ruzvelt  odložili
            invaziju savezničkih snaga na Evropu, planiranu za 1943, na 1944. godinu. Ovo odlaganje dalo je SSSR-u
            više vremena za napredovanje sa istoka i omogućilo mu da pod svoju kontrolu stavi više evropskih zemalja
            koje je, krećući se ka zapadu, okupirao svojim oružanim snagama.
                       Ovaj potez trebalo je da bude prikriven ratnim aktivnostima; drugim rečima, Sovjetima će biti
            dozvoljeno da silom komunizuju istočnoevropske zemlje pod plaštom rata. Posto je napredovanje SSSR-a
            išlo  sporije  nego  što  je  predviđeno,  saveznici  su  morali  da  mu  daju  više  vremena;  to  je  bio  i  razlog  za
            odlaganje invazije na zapadnu Evropu.
                       Senator Džozef Makarti (Joseph McCarthy) pripisao je ovu odluku državnom sekretaru Džordžu
            Maršalu: „Dolazimo sada do najvažnije odluke, koja je bila presudna za rat u Evropi: do Maršal ove odluke...
                                                                                  3
            da se koncentriše na Francusku, i čitavu istočnu Evropu ostavi Crvenoj armiji.”
                      Jedan događaj koji se odigrao tokom rata navodi nas na to da je ovakva interpretacija prethodne
            odluke sasvim na mestu.
                       U proleće 1943, admiral Vilhelm Kanaris (Wilhelm Canaris), šef nemačke tajne službe, sastao se
            inkognito  sa  Džordžom  Erlom  (George  Earl),  američkim  pomorskim  atašeom  u  Istambulu,  u  Turskoj.
            Admiral Kanaris došao je da pregovara o predaji nemačkih oružanih snaga. Objasnio je da se udružio sa još
            nekolicinom nemačkih vođa koji su se spremali da izvrše atentat na Hitlera, i tako ga uklone sa vlasti. Pošto
            bi to učinili, preuzeli bi vlast u Nemačkoj i predali se saveznicima, pod samo jednim uslovom:
                       Ne srne biti sovjetskog prodora u centralnu Evropu.
                       Gospodin  Erl  je  poslao  predsedniku  Ruzveltu  poruku  kojim  ga  obaveštava  o  Kanarisovim
            predlozima.
                       Nije dobio nikakav odgovor.
                       Erl je ponovo pokušao, i tada je dobio odgovor od predsednika Ruzvelta koji je značio potpuno
            ignorisanje.
                      Odleteo je u Vašington. Ruzvelt mu je rekao da se previše ne zabrinjava i da će se Nemačka
            ionako uskoro predati, posle napada koji se planira preko zapadne Evrope.
                       Erl se u Istambul vratio veoma razočaran. Obavestio je Kanarisa o tome šta je čuo i ovaj je otišao
            u Nemačku, gde je napad na Hitlera propao. Zaverenici su bili povešani ili streljani. Tako je propao pokušaj
                                                       4
            da se Sovjeti spreče u širenju na istočnu Evropu.
                       Da je Ruzvelt prihvatio Kanarisovu ponudu: „... rat je mogao daše završi još 1943. godine. Bili bi
            spašeni bezbrojni životi i, što je veoma   . važno, saveznici ne bi zamenili jednu opasnu ideologiju drugom.
                                                                                                         5
            Sovjetske horde bile bi zaustavljene na poljskoj granici. Celokupna mapa Evrope izgledala bi drugačije.”
                       Erl se vratio u Sjedinjene Države. Napisao je: „Odlučio sam da obznanim neke svoje stavove i
            primedbe  o  takozvanim  saveznicima,  Sovjetima,  da  bih  probudio  Amerikance  i  da  bi  videli  šta  se  zaista
            događa. Kontaktirao sam povodom toga sa Predsednikom i on je reagovao veoma oštro, i izričito mi zabranio
            da svoje stavove iznesem u javnost. Zatim sam, prema sopstvenom zahtevu, bio premešten, i to na Samou,
                                            6
            ostrvo u dalekom Južnom Pacifiku.”


                                                           196
   191   192   193   194   195   196   197   198   199   200   201