Page 136 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

LOBANJA I KOSTI

U septembarskom broju časopisa „Eskvajer” (Esquire) iz 1977. godine, novinar Ron Rozenbaum
(Ron Rosenbaum) napisao je članak pod naslovom „Poslednja tajna organizacija: Lobanja i kosti”. U njemu
gospodin Rozenbaum raspravlja o tajnom društvu sa Univerziteta Jejl. Obaveštava nas da ova organizacija
postoji gotovo vek i po (od 1820. ili 1830), i da je nazivaju „najuticajnijom tajnom organizacijom u državi.”
Neki se neće saglasiti sa ovakvom procenom, ali je teško ne prihvatiti druge njegove zaključke.
Jedan od njih je zaista frapantan: „Čini mi se da sam definitivno došao do ključne veze između rituala ove
27
organizacije s ritualima bavarskih Iluminata.”
Gospodin Rozenbaum, takođe, navodi i imena nekih viđenijih članova ove grupe. Među njima su
dva imena koja posebno zanimaju sve koji se danas bave Zaverom. To su: Vilijem F. Bakli (William F.
Buckley) „konzervativac” koji često ističe kako „ne postoji nikakva zavera”, i Džordž Buš, potpredsednik
administracije Ronalda Regana, bivši direktor CIA, član Trilateralne komisije i CFR-a.

BILDERBERGERI

Ova grupa formalno nema ime, ili ono nama nije poznato, međutim, često je nazivaju Bilderberg
grupa, prema hotelu „Bilderberg” u Osterbeku (Holandija), gde su je ljudi koji izučavaju zaveru prvi put ot-
krili, na sastanku 1954. godine.
Prvi predsednik ove grupe bio je princ Bernard, suprug bivše kraljice Julijane Holandske.
(Kraljica Julijana je nedavno abdicirala u korist svoje kćerke.) Ova kraljevska porodica vodi poreklo od
kraljevske kuće Oranž (House of Orange) i izuzetno je bogata. Holandski novinar Vim Klingenberg (Wim
Klingenberg) procenjuje da kraljica Julijana poseduje 5% akcija „Rojal Dač Šela” (Royal Dutch Shell), što je
1978. godine vredelo približno 425 miliona dolara.
Smatra se da Kraljica ima deonice i u naftnoj firmi „Ekson” (Exon), najvećoj na svetu.
28
Njeno ukupno bogatstvo se procenjuje na dve milijarde dolara.
Kraljičin suprug, princ Bernhard, lepo je objasnio svoju filosofiju pre nekoliko godina, kada je
napisao: „Tu se pojavljuje naša najveća teškoća. Jer vlade u slobodnim zemljama izabrane su od strane
naroda i, ukoliko učine nešto što se narodu ne sviđa, one bivaju smenjene. Teško je prevaspitati ljude koji su
29
odgajani na nacionalizmu da se odreknu dela svog suvereniteta u korist nacionalnog tela... To je tragedija.”
Organizacija Bilderbergera je bila opisana kao „grupa slična Savetu za inostrane odnose, još
jedna u nizu zavereničkih grupa posvećenih stvaranju Novog svetskog poretka. Bilderbergeri se sastaju
jednom ili dva puta godišnje na nekom zabačenom ali otmenom mestu, širom sveta. Njihovim tajnim
konferencijama prisustvuju vodeći međunarodni finansijeri, akademici, predstavnici vlada i poslovni ljudi iz
30
Zapadne Evrope i Sjedinjenih Država.”
Sastanci su tajni i veoma malo informacija procuri u javnost o stvarnoj prirodi njihovih
razgovora. Oni, međutim, često obznanjuju, u najopštijim crtama, temu o kojoj će se razgovarati na budućem
sastanku. Uvek je zanimljivo pratiti koliko će vremena proći pre nego što države čiji su predstavnici bili na
sastanku promene politiku svoje vlade u odnosu na teme koje su na tim sastancima bile na dnevnom redu.
Jedan istraživač koji se bavio radom ove organizacije je napisao: „Čak i najfragmentamiji izveštaji
koji su nam dostupni navode nas na zaključak da odluke donesene po nekom pitanju na ovim sastancima
veoma brzo postaju zvanična politika vlada širom sveta.”
Važnost ove organizacije može se bar delimično shvatiti ukoliko se prouči sastav ljudi koji su
prisustvovali sastanku 1966. godine. Bili su to tada relativno nepoznati pojedinci: Henri Kisindžer iz
Sjedinjenih Država, Palme iz Švedske, Džerald Ford iz Sjedinjenih Država, Helmut Šmit (Helmut Schmidt)
iz Nemačke, Žiskar d'Esten (Giscard d'Estaing) iz Francuske, Rumor iz Italije i Bicšval (Bieusheuval) iz
Holandije.

136