Page 131 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka
P. 131
savezničkih vojnih snaga u Evropi, i svaki američki ambasador pri NATO-u do sada - bili su članovi CFR-a.
Ni drugi ogranci izvršne vlasti nisu mogli da prođu bez pečata CFR-a. U svakoj administraciji, i
republikanskoj i demokratskoj, postoje četiri ključna mesta, koja su, gotovo bez izuzetka, uvek popunjavali
pripadnici CFR-a. To su: savetnik za nacionalnu bezbednost, državni sekretar, sekretar odbrane i sekretar
Državne blagajne.
Najskorija potvrda ove činjenice došla je od predsednika Ronalda Regana koji je naimenovao tri
člana CFR-a na ova četiri položaja: Aleksandera Hejga (Alexander Haig) za državnog sekretara, Kaspara
Vajnbergera (Caspar Weinberger) za sekretara odbrane i Donalda Rigana (Donald Regan) za sekretara
Državne blagajne.
Četvrti položaj (Savet za nacionalnu bezbednost) dobio je Ričard Alen (Richard Allen), koji nije
član CFR-a. Međutim, njega je predsednik Regan, veoma brzo po naimenovanju, smenio.
Čak je i zakonodavni organ vlasti imao veliki broj članova Saveta za inostrane odnose. Godine
1978, petnaest senatora pripadalo je ovoj organizaciji. U važnom glasanju u Senatu, prilikom predloga da se
Panamski kanal prepusti na upravljanje Panami, svi su oni glasali za taj predlog. Treba, znači, pretpostaviti
da se Savet za inostrane odnose zalagao za ustupanje Kanala panamskim vlastima.
Ipak, najveći uticaj CFR je iskazao prilikom izbora za predsednika i potpredsednika Sjedinjenih
Američkih Država. On je bio veoma aktivan u obe partije, upravo onako kao što je doktor Kerol Kvigli i
napisao u knjizi Tragedija i nada. Citiramo doktora Kviglija: „... poslovni interesi zaista pomažu obema
stranama, dozvoljavajući povremeno da se one menjaju na vlasti, ne bi li se tako prikrio njihov uticaj. Oni
ponekad ohrabruju neki nezavisan potez političara, dopuštajući na taj način izabranom da veruje kako zaista
18
sprovodi politiku po sopstvenoj volji.”
Savet za inostrane odnose je kontrolisao neke od proteklih izbora, dajući glasačima pravo da
izaberu jedino nekog od njihovih kandidata:
GODINA DEMOKRATSKI KANDIDAT REPUBLIKANSKI KANDIDAT
1952. Adlaj Stivenson Dvajt Ajzenhauer
1956. Adlaj Stivenson Dvajt Ajzenhauer
1960. Džon Kenedi Ričard Nikson
1964. niko niko
1968. Hjubert Hamfri Ričard Nikson
1972. Džordž Mek Gavern “ Ričard Nikson
1976. Džimi Karter ** Džerald Ford ***
1980. Džimi Karter ** Ronald Regan ****
1984. Volter Modejl ***** Ronald Regan ****
* Džordž Mek Cavern kasnije se priključio CFR-u, ali nije bio član tokom izbora. ** Džimi Karter nije
bio član CFR-a tokom izborne trke, već je to postao 1983. On
je međutim, bio član Trilateralne komisije, sestrinske organizacije CFR-a. *** Džerald Ford nije bio
član CFR-a, ali je bio na sastancima Bilderberg grupe, koja
je tesno povezana sa CFR-om. **** Ronald Regan nije bio član CFR-a, ali je Džordž Buš, njegov
potpredsednik, bio
član Trilateralne komisije i CFR-a. ***** Volter Mondejl je tada bio član Trilateralne komisije, a danas
je član i CFR-a.
(U jednoj brošuri pod nazivom „Američki ekonomski sistem”, komunizam je definisan kao „...
19
socijalistička ekonomija kojom vlada jedna politička partija.” Postoje ljudi koji veruju da i Amerikom vlada
„jedna politička partija”: Savet za inostrane odnose.)
Pogo, lik iz stripa koji svakodnevno izlazi u novinama, u jednoj sekvenci je promrmljao: „Kako
da znam šta da kažem kad mi niste rekli kako da mislim”.
Jedan od ciljeva velikih medija danas jeste da saopšte Amerikancima kako da misle i šta da kažu,
upravo kao što je Pogo rekao. Savet za inostrane odnose je odigrao glavnu ulogu u ovoj indoktrinaciji, i to
tako što je u svoje redove primio vlasnike, autore, novinare i televizijske voditelje.
Ova kontrola nad medijima u Americi započela je 1915. godine, sudeći prema kongresmenu toga
doba Oskaru Kolaveju (Oscar Callaway), čije su reči ostale u kongresnim zapisima:
„Marta 1915. godine, kompanija Dž. P. Morgana... okupila je dvanaestoricu poznatih ljudi iz
novinarskog sveta i zaposlila ih sa ciljem da izaberu najuticajnije novine u Sjedinjenim Državama, a
zaposlila je i određen broj ljudi, dovoljan da kontroliše generalnu politiku dnevnih novina u Americi. Ova
131