Page 134 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka
P. 134

(„Imagine”) koju je napisao Džon Lenon (John Lennon), bivši član „Bitlsa”. Pažljivim slušanjem stihova ove
            pesme, otkriva se da je Lenon bio upoznat sa učenjima Karla Marksa.


            Pesma                              Marksistička učenja

            Zamisli da nema nebesa.            Napad na religiju
            Lako je, ako pokušaš.
            Ni pakla ispod nas.
            a iznad samo nebo.
            Zamisli da svi ljudi               Filosofija „radi svoje stvari”
            žive za danas.                     danas, ne brini za sutra
            Zamisli da nema država.            Napad na nacionalizam
            Nije teško da to učiniš.
            Nema ničeg za šta bi ubijao
            ili umirao za to.
            I zamisli da nema ni religija, takođe.
            Zamisli da svi ljudi
            provode život u miru.
            Zamisli da nema poseda.            Ukidanje privatnog vlasništva

            Pitam se da li možeš.
            Nema razloga za pohlepu            „Novi svetski poredak”
            ili glad.
            Bratstvo među ljudima.
            Zamisli da svi ljudi
            dele ceo svet.
            Možeš reći da sam sanjar,          Svetska vlada
            ali nisam jedini.
            Nadam se da ćeš nam se
             priključiti jednog dana,
             i da će svet biti kao jedan.

                       Establišment ili poseduje ili kontroliše rad najvećih kuća muzičke produkcije, i to putem davanja
            ili uskraćivanja zajmova. One kompanije koje ne plasiraju pesme koje odgovaraju establišmentu za njegove
            ciljeve ne dobijaju zajmove, pa tako ne mogu ni da rade. Onima koji se pitaju kako banke odobravaju ili
            uskraćuju zajmove, banke će uvek odgovoriti da daju zajmove samo kompanijama za koje ima indikacija da
            će izaći u susret potrebama muzičkog tržišta. To je opet ono staro pitanje: šta dolazi prvo - kokoška ili jaje?
                          A mladi ljudi nastavljaju da slušaju muziku koju njihovi roditelji ne razumeju.



























                                                           134
   129   130   131   132   133   134   135   136   137   138   139