Page 132 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

dvanaestorica su obavili posao, odabravši 179 novina. Zatim je započeo proces eliminacije da bi se došlo do
suštinski najvažnijih, onih koje treba kontrolisati. Našli su da je neophodno kupiti kontrolu nad 25 zaista
najuticajnih novina. Za svaku od ovih novina nađen je urednik koji će pravilno nadgledati i odabirati
informacije o pitanjima vojne problematike, finansijske politike, opšte spremnosti za rat i drugih problema
nacionalne i međunarodne prirode, imajući pri tom u vidu interese ljudi koji su ove novine u međuvremenu
20
kupili.”
Početna kontrola nad novinama proširila se na sve medije. Činjenica je da danas članovi CFR-a
ili poseduju velike medije ili sprovode neposrednu kontrolu nad njima. Pogledajmo broj članova CFR-a koji
su oktobra 1980. bili na platnom spisku najvećih medijskih kuća.

TELEVIZIJSKE MREŽE:
CBS 12
NBC 8
RCA korporacija 7
ABC 5

TELEGRAFSKE AGENCIJE:
„Asošijeted pres” 5
„Junajted pres” 1

NOVINE:
„Njujork tajms” 8
„Vašington post” 3
Dou Džons i komp. (vlasnik „Vol strlt žurnala”) 5
„Tajms miror” (Vlasnik „Los Anđeles tajmsa”) 2
„Filadelfija enterprajzis” (vlasnik „Čikago sandej tajmsa”) 3
„Njujork dejli njus” 1

ČASOPISI:
Tajm korporacija
(vlasnik „Forčuna”, „Lajfa”, „Manija”, „Pipla”,
„Sport ilustrejtida” i „Tajma”) 8
„Njusvik” 3
„Riders dajdžest” 2
„Atlantik mantli” 1
„Harpers magazin” 1
„Nešnel rivju” 1

VODEĆI NOVINARI (članovi CFR-a): Markis Čajlds (Marqvis Childs) Džozef Kraft
(Joseph Craft) Bil Mojers (Bill Moyers)
(Da li je moguće da je časopis „Lajf”, u seriji članaka o revoluciji, koje smo već pominjali,
namerno fabrikovao zaključke kako nije bilo nikakve zavere u revolucijama pomenutim u ovoj knjizi ?
Postoji li zaista zavera koje je „Lajf” svestan ali pokušava da je sakrije od javnosti ? Na ova pitanja najbolje
će odgovoriti sam čitalac.)
Mnogi od vodećih američkih izdavača časopisa i novinskih urednika pohađali su neku od dve
najuglednije novinarske škole u Sjedinjenim Državama: Kolumbiju ili Harvard. Predsednici ove dve
institucije su, naravno, članovi CFR-a. Njihova funkcija je da osiguraju da studenti koji pohađaju nastavu
nauče ono što Savet za inostrane odnose želi, tako da bi kasnije, kada postanu novinari, u raznim medijima
pružali javnosti sliku koju CFR zamisli.
Herman Dinsmor (Herman Dinsmore), koji je od 1951. do 1960. bio urednik „Njujork tajmsa” za
inostranstvo, svedoči da mediji koje kontroliše CFR zaista namerno „štimuju” vesti: „Njujork tajms... je
svesno skrenuo na takozvani liberalni pogled na svet.” I: „Pozitivno i negativno, Tajms je, sa svim svojim
21
ugledom, od Drugog svetskog rata naovamo, gotovo uvek bio na strani komunista.”
„Njujork tajms” ima moto koji se koristi kao filosofija prilikom određivanja šta će se štampati:
„Sve vesti koje odgovaraju da budu odštampane”.
Gospodin Dinsmor je napisao i knjigu pod nazivom: Sve vesti koje odgovaraju.
Činjenica koju je otkrio gospodin Dinsmor, da „Njujork tajms” podržava komunistički pogled na
svet, nije neko otkrovenje, pošto je i ranije bilo ljudi koji su tvrdili istu stvar. U knjizi Svedok, Vajtaker
Čejmbers (Whittaker Chambers), bivši član Komunističke partije Sjedinjenih Država, napisao je: „Verovatno

132