Page 130 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

Svoje ciljeve CFR je kontinuirano izlagao Amerikancima kroz razne publikacije, od kojih je
najpoznatiji časopis „Inostrani poslovi” (Foreign Affairs). Pored toga, često su stavovi ove organizacije
izlazili u posebnim tematskim časopisima, kao što je, recimo, „Studio”. U broju 7 ovog časopisa (od
25.novembra 1959) objavljen je dokument koji iznosi pravi cilj CFR-a, a to je: „izgradnja novog
međunarodnog poretka koji bi mogao da odgovori zahtevima sveta za mirom i društvenim i ekonomskim
promenama... međunarodnog poretka koji bi... uključivao i države koje su sebe proglasile socijalističkim
11
(komunističkim) zemljama.”
Reči „novi međunarodni poredak” su, u stvari, ključne i one se odnose na Svetsku vladu.
Bivši član CFR-a, admiral u penziji, Čester Vord (Chester Ward), o ciljevima ove organizacije je
napisao sledeće:
„Najmoćnija klika u ovoj elitističkoj grupi ima jedan zajednički cilj - ona želi da iznudi predaju
suvereniteta i nacionalne nezavisnosti Sjedinjenih Država. Druga klika međunarodnih članova CFR-a...
obuhvata internacionalne bankare sa Vol strita i njihove ključne agente. Oni prvenstveno žele da dobiju
bankarski monopol nad svetom, koja god sila na kraju bude kontrolisala globalnu vladu. Svi oni bi,
najverovatnije, želeli da ta sila budu svemoćne Ujedinjene nacije; spremni su, međutim, da se založe za i u
korist Svetske vlade koju bi kontrolisali sovjetski komunisti, ukoliko bi im suverenost SAD ikada bila
12
predata u ruke.”
Risijev (Reece) Komitet kongresa za preispitivanje rada fondacija, zamerio je Savetu za inostrane
odnose zbog toga što nije „objektivan”. Rekao je da „delovanje CFR-a nije objektivno ali da je pretežno
13
usmereno ka promovisanju globalističkog koncepta.”
Den Smut (Dan Smoot), jedan od prvih koji se bavio Savetom za inostrane odnose, sumirao je
njegovo delovanje na sledeći način: „Krajnji cilj Saveta za inostrane odnose...je...kreiranje svetskog socijalis-
14
tičkog sistema i zvanično učešće Sjedinjenih Država u tome.”
Admiral Vord je dodao da se veliki uticaj CFR koristi u svrhu „promocije razoružanja i
ograničavanja suvereniteta SAD i njegove nacionalne nezavisnosti u korist jedne svemoćne Svetske vlade.”
Jasno je da su se osnivači CFR-a, koji su, uzgred rečeno, učestvovali i u donošenju Povelje
Društva naroda (Volter Lipman, Alen Dals i Kristijan Herter), nadali da će se Svetska vlada oformiti posle
Prvog svetskog rata, jer je s tim ciljem i bio vođen. (O vezi Svetske vlade i Prvog svetskog rata govorićemo
u narednim poglavljima).
Štaviše, predsednik Vudrou Vilson je u svom čuvenom govoru „U četrnaest tačaka”, od 8.januara
1918, izjavio da „...se mora formirati opšte udruženje država...”
Savet za inostrane odnose je bio dobro zastupljen i prilikom sastavljanja druge moguće Svetske
vlade, odnosno organizacije Ujedinjenih nacija (1945. godine), pošto je Društvo naroda u svom pokušaju nji-
hovog uspostavljanja propalo. Zastrašujuća je činjenica da je u američkoj delegaciji prilikom formiranja
Ujedinjenih nacija bilo 47 članova CFR-a, uključujući Edvarda Stetinijusa (Edward Stettinius), tadašnjeg
državnog sekretara, Džona Fostera Dalsa, Nelsona Rokfelera, Adlaja Stivensona (Adlai Stevenson) i prvog
predsedavajućeg Ujedinjenih nacija, Aldžera Hisa (Alger Hiss).
Savet za inostrane odnose je, isto tako, obznanio i svoje prisustvo u Vašingtonu: „Njegovo
članstvo je već generacijama glavni izvor za regrutovanje visokih Vladinih službenika, kako za demokratsku
16
tako i za republikansku administraciju u Vašingtonu.”
Henri Mek Kloj (Henry McCloy), pomoćnik sekretara, zadužen za pitanja personala kod ministra
rata Henrija Stimsona (Henry Stimson), i član CFR-a, dao nam je tipičan opis delovanja ove organizacije:
„Kad god nam je (u Ministarstvu) bio potreban čovek, prelistali bismo spisak članova CFR-a, i uputili poziv
17
u Njujork (gde je glavni štab Saveta za inostrane odnose).”
Opaska gospodina Mek Kloja o tome kako se iz redova CFR-a biraju ljudi za važna mesta u
vlasti, je, na žalost, tačna. Od osamnaest sekretara državne blagajne od 1921. do danas, dvanaestorica su bili
članovi Saveta za inostrane odnose.
Od šesnaest državnih sekretara, dvanaestorica su pripadali CFR-u. Ministarstvo odbrane,
formirano 1947, imalo je do danas ukupno petnaestoricu sekretara. Devetorica od njih bili su članovi Saveta
za inostrane odnose. Centralna obaveštajna agencija (CIA) takođe je ustanovljena 1947. godine. Od njenih
jedanaest direktora, sedmorica su bili iz Saveta za inostrane odnose.
Šestorica od sedmorice komandanata Vojne akademije „Vest point”, svaki vrhovni zapovednik

130