Page 128 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka
P. 128

predsednik, Dejvid Rokfeler, Robert Kenedi junior, sin Roberta Kenedija; senator Denijel Majnihan (Daniel
            Moynihan);  Džomo  Kenijata  (Jomo  Kenyatta),  čovek  koji  je  kasnije  formirao  afričku  terorističku
            organizaciju Mau-Mau koja je pobila hiljade njegovih zemljaka - Afrikanaca; i Erik Siverid (Eric Sevareied),
            značajna ličnost televizijske mreže CBS.


                                          SAVET ZA INOSTRANE ODNOSE (CFR)
                       Tomas Džeferson je pokušao da upozori Amerikance na opasnosti međunarodne zavere kada je
            izjavio:  „Pojedinačna  tiranska  dela  mogu  se  pripisati  slučajnom,  dnevnom  stavu,  ali  serija  ugnjetavanja
            započeta u kritičnom periodu i dosledno nastavljena posle svake promene Kabineta suviše jasno pokazuje
                                                           10
            nameran, sistematičan plan koji nas baca u ropstvo.”
                       Džeferson je želeo da odgovori na pitanje: „Zašto se ništa ne menja?”, koje postavljaju oni koji
            glasaju za promene u američkoj vladi, dajući svoje glasove opozicionoj partiji. Ako se sve odvija na isti
            način, bili na vlasti republikanci ili demokrati, onda je sasvim razumno verovati da postoji zavera. To bi, u
            suštini, značile Džefersonove reci.
                       Mnogi  smatraju  da  je  osnovni  razlog  izostanka  promena  i  kad  se  administracije  menjaju,
            postojanje  Saveta  za  inostrane  odnose.  Savet  za  inostrane  odnose  (Council  on  Foreign  Relations  -  CFR)
            formiran je u Njujorku 29.jula 1921. godine.
                       Iako danas ova organizacija broji oko 2 000 članova koji pripadaju najelitnijim krugovima vlasti,
            biznisa, finansija, komunikacija i univerziteta, ona je među Amerikancima gotovo nepoznata.
                       Glavni razlog leži u činjenici da Član 2. poslovnika CFR-a zahteva da sastanci ove grupe budu
            potpuno zatvoreni. Ako bi neki član, bez odobrenja, pustio u javnost neku informaciju sa sastanka, bio bi
            odmah isključen, bez prava na žalbu.
                       Savet za inostrane odnose osnovala je grupa „intelektualaca” koji su smatrali da postoji potreba
            za Svetskom vladom, za koju narod Amerike nije spreman. Pošto projekt uključenja u Društvo naroda nije
            prihvaćen u Senatu, osnivači CFR-a su ovu organizaciju stvorili sa isključivim ciljem da pripreme narod za
            prihvatanje Svetske vlade kao jedinog rešenja za probleme u svetu.
                       Medu  osnivačima  su  se  nalazili  mnogi  koji  su,  posle  Prvog  svetskog  rata,  učestvovali  u
            potpisivanju Versajskog ugovora: pukovnik Edvard Mendel Haus, autor knjige Filip Dru, upravljač; Volter
            Lipman, koji će postati jedan od najpoznatijih novinara liberalnog establišmenta; Džon Foster Dals, koji će
            kasnije  biti  državni  sekretar  predsednika  Ajzenhauera,  Alen  Dals,  kasniji  direktor  Centralne  obaveštajne
            agencije (CIA) i Kristijan Herter (Christian Herter), koji je zamenio Dalsa na mestu državnog sekretara.
                      Novac  za  osnivanje  CFR-a  došao  je  od  Dž.P.Morgana,  Džona  D.Rokfelera,  Bernarda  Baruha,
            Pola Varburga, Ota Kana (Otto Kahn) i Jakoba Šifa.















            Lord ALFRED MILNER (levo), bogati Englez i produžena ruka Rotšildovih, služio je kao blagajnik
            međunarodnih  bankara  u  Petrogradu  za  vreme  Revolucije.  Milner  je  kasnije  predvodio  tajno
            društvo, poznato pod nazivom , „Okrugli sto”, koje je radilo na uspostavljanju Svetske vlade, preko
            koje bi klika prebogatih finansijera kontrolisala svet pod maskom „socijalizma”. Američki pandan te
            Zavere  zove  se  Savet  za  inostrane  odnose  (SFR),  i  osnovali  su  ga  i  još  uvek  kontrolišu  levo
            orijentisani svetski bankari.
            JAKOB ŠIF (desno), prema tvrđenju njegovog unuka Džona, kao dugogodišnji partner Rotšildovih,
            uložio je u komunističku revoluciju u Rusiji oko 20 miliona dolara. Prema podacima iz dosijea u
            Stejt  departmentu,  njegova  firma.  Kun-Leb  i  kompani”  obezbedila  je  bankarsku  podršku  prvom
            Staljinovom  petogodišnjem  planu.  Šifov  partner  i  rođak,  Pol  Vorburg,  smislio  je  i  radio  na
            uspostavljanju Sistema Federalnih rezervi dok je bio na platnom spisku Šifove kompanije. Šifovi
            naslednici su danas, takođe, aktivni u CFR-u.

                                                           128
   123   124   125   126   127   128   129   130   131   132   133