Page 198 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

upropasti, počinje da se plaši da će biti nateran da učini nešto
štetno po zdravlje. Čovek koji je celog života svima i uvek la­
gao počinje da se plaši da će biti nateran da govori laži, i tako
dalje u beskraj. Poznavao sam pijanca koji se na smrt plašio da
će biti nateran da pije.
— Strah od potčinjavanja volji drugog čoveka se pokazuje
kao jači od bilo čega drugog. Čovek ne shvata da je potčinjava-
nje kome se on postepeno predaje, jedim način da on dođe do
sopstvene volje.—

Na sledećem sastanku G. je ponovo počeo razgovor o volji.
— Pitanje volje, sopstvene volje i volje drugog čoveka je
mnogo komplikovanije nego što izgleda na prvi pogled. Čovek
nema dovoljno jaku volju da ČINI, a to znači, da kontroliše se­
be i sve svoje radnje, ali ima dovoljnu volju da se povinuje dru­
goj osobi. Samo na taj način on može izbeći ZAKON
SLUČAJNOSTI. Ne postoji drugi način.
— Ranije sam pomenuo SUDBINU i SLUČAJNOST u
životu čoveka. Sada ćemo detaljnije razgovarati o značenju ovih
reči. Sudbina postoji, ali ne za svakog. Većina ljudi je odvoje­
na od svoje sudbine i živi samo u skladu sa zakonima slučajno­
sti. Sudbina je rezultat planetarnih uticaja koji odgovaraju tipu
čoveka. Kasnije ćemo govoriti o tipovima. U međuvremenu mo­
rate shvatiti jedno. Čovek može imati sudbinu koja odgovara nje­
govom tipu ali praktično je on skoro nikada nema. To se dešava
stoga što je sudbina samo u odnosu sa jednim delom čoveka, nje­
govom SUŠTINOM.
— Treba razumeti da se čovek sastoji iz dva dela: SUŠTI­
NE i LIČNOSTI. Suština u čovekuje ono što je NJEGOVO SOP-
STVENO. Ličnost u čoveku je ono što 'nije njegovo sopstveno'.
'Nije njegovo sopstveno' znači ono što dolazi spolja, ono što je
on naučio, ono što reflektuje, svi tragovi spoljašnjih utisaka ko­
ji su ostali u njegovom sećanju i njegovim osetima, sve reči i po­
kreti koje je naučio, sva osećanja stvorena oponašanjem — sve
to je ono što 'nije njegovo sopstveno', sve to je ličnost.
— Sa tačke gledišta uobičajene psihologije podela čoveka
na ličnost i suštinu jedva je shvatljiva. Bilo bi tačnije reći da tak­
va podela ne postoji u psihologiji uopšte.