Page 193 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 193

ve,  ponekad u  svojoj  osnovi  mudre a  ponekad  sasvim  izgublje­
    nog  značaja,  ili  bez  postojanja  ikakvog  značaja u  svojoj  osnovi
    koja je  lažna,  zasnovana na  tlu  praznoverja i lažnih stavova.
        —  Moralnost  sadrži  'prigušivače'.  Pošto  postoje  'pri­
    gušivači'  različitih vrsta,  a uslovi života u  raznim zemljama i u
    raznim dobima i  medu  raznim društvenim  slojevima se u mno­
    gome razlikuju,  moralnost koju oni  stvaraju nije nimalo slična i
    protivurečna je. Moralnost koja bi bila primerena svima, ne po­
    stoji.  Čak se može reći da ne postoji bilo kakva opšta ideja mo­
    ralnosti,  u  Evropi  na  primer.  Ponekad  se  kaže  da  je  opšta
    moralnost  koja  važi  za  Evropu  'Hrišćanska  moralnost'.  Me­
    đutim  ideja  'Hrišćanske  moralnosti'  sama  za  sebe  ima  veoma
    mnogo različitih tumačenja i mnogo različitih zločina je oprav­
    dano 'Hrišćanskim moralom'.  Osim toga,  moderna Evropa ima
    veoma mnogo zajedničkog  sa  'Hrišćanskim moralom',  bez ob­
    zira kako mi shvatamo pojam morala.
        — U svakom slučaju ako je 'Hrišćanski moral' doveo Evro­
    pu do  rata koji je sada u  toku,  treba se kloniti  što  dalje od tak­
    vog  morala.—
        — Mnogi ljudi govore da ne razumeju moralnu stranu vašeg
    učenja, — reče neko od nas.  — A drugi opet kažu da vaše uče­
    nje nema uopšte morala u sebi.—
        —  Naravno da nema,  —  rekao je G.  —  Ljudi  veoma vole
    da govore o  moralu.  A  moral je zapravo  samo-sugestija.  ONO
    ŠTO JE NEOPHODNO JE SAVEST. Mi ne podučavamo mo­
    ral.  Mi  učimo kako pronaći  savest.  Ljudima se ne dopada kada
    ovo čuju. Kažu kako u nama nema LJUBAVI. I to samo zato što
    ne  ohrabrujemo  slabost i  licemerje,  već naprotiv,  skidamo  sve
    maske.  Onaj  koji  želi  istinu  neće  govoriti  o  ljubavi  i  Hrišcan-
    stvu, jer  zna  koliko je daleko  od  toga.  Hrišćansko  učenje je za
    Hrišćane. A Hrišćani su oni koji žive, to jest, rade sve u skladu
    sa  Hristovim  zapovestima.  Mogu  li  oni  koji  govore o  ljubavi  i
    moralu živeti u skladu sa Hristovim zapovedima. Naravno da ne
    mogu;  međutim uvek će biti ovakvih razgovora, uvek će biti lju­
    di  kojima  su  reči  važnije  od  bilo  čega  drugog.  To je  međutim
    pravi  znak.  Onaj  koji  ovako  govori,  prazan je  čovek;  ne  vredi
    gubiti  vreme na njega.
   188   189   190   191   192   193   194   195   196   197   198