Page 200 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 200

—  Postoji  mogućnost  eksperimentalne  potvrde  odnosa
    ličnosti prema suštini. U istočnjačkim školama su poznati načini
    i  sredstva pomoću kojih  se  može  izdvojiti  čovekova  ličnost  od
    njegove suštine. U tu svrhu se nekada upotrebljava hipnoza, po­
    nekad specijalni narkotici,  ponekad određene vrste vežbi.  Ako
    su ličnost i suština izdvojeni na neko vreme na bilo koji od ovih
    načina, dva bića u njemu se oblikuju, koja govore različitim gla­
    som,  imaju  sasvim  različite  ukuse,  ciljeve  i  interesovanja,  i
    obično se pokaže da je jedno od ta dva bića na nivou deteta. Ako
    se eksperiment dalje nastavi, moguće je uspavati jedno od ta dva
    bića, ili sam eksperiment može započeti tako što se jedno od tih
    bića uspava, bilo ličnost bilo suština.  Određeni narkotici  imaju
    svojstvo da uspavaju ličnost a da ne deluju na suštinu.  Posle iz-
    vesnog  vremena nakon uzimanja narkotika,  ličnost  čoveka ne­
    staje  i  ostaje  samo  njegova  suština.  Dešava  se  da  čovek  pun
    raznih,  egzaltiranih  ideja,  pun  simpatija  i  antipatija,  ljubavi,
    mržnje, privrženosti, patriotizma, navika, ukusa, želja,  ubeđe-
    nja, i tako dalje, odjednom prikaže sebe kao veoma praznog, bez
    misli, bez osećanja, bez ubeđenja i bez pogleda. Sve što ga je ne­
    kada nosilo sada ga ostavlja potpuno nezainteresovanog.  Pone­
    kad  on  uviđa  veštački  i  umišljen  karakter  svojih  uobičajenih
    raspoloženja ili svojih gromoglasnih reči, ponekad ih on jedno­
    stavno zaboravlja kao da nikada nisu ni postojale.  Stvari za ko­
    je je bio spreman da žrtvuje svoj život sada mu se čine smešne,
    beznačajne i nimalo  vredne njegove pažnje.  Sve što  može pro­
    naći u sebi je mali broj naklonosti. On voli slatkiše, voli toplo-
    tu, ne voli hladnoću, ne voli pomisao na rad ili nasuprot tome
    voli kretanje. I to bi bilo sve.
        — Ponekad, mada veoma retko i neočekivano, suština se u
    čoveku  pokaže  kao  sasvim razvijena,  čak i u  slučajevima kada
    ličnost to nije, te se dešava da suština sažme sve što je ozbiljno i
    stvarno u čoveku.
        —  Međutim to se veoma retko događa.  Po pravilu suština
    čovekova je ili primitivna, divljačka i detinjasta ili je jednostav­
    no glupa.  Razvoj suštine zavisi od rada na sebi.
        — Veoma važan trenutak u radu na sebi je kada čovek počin­
    je da čini podelu između ličnosti i suštine. Čovekovo stvarno Ja,
    njegova individualnost, može se razvijati samo iz suštine.  Može
   195   196   197   198   199   200   201   202   203   204   205