Page 194 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

— Moral i savest su dve sasvim različite stvari. Jedna sa-
vest neće nikada protivurečiti drugoj. Ali jedna moralnost lako
može protivurečiti drugoj i čak je sasvim negirati. Čovek koji
poseduje 'prigušivače' može biti veoma moralan. I 'prigušivači'
mogu biti veoma različiti, to jest, dva moralna čoveka mogu je­
dan drugog smatrati veoma nemoralnim. Po nekom pravilu to
biva skoro neizbežno. Što je čovek 'moralniji', druge ljude
smatra 'nemoralnijim'.
— Ideja moralnosti je povezana sa idejom dobra i zla. Ali
ideja dobra i zla je uvek drugačija za različite ljude, uvek sub­
jektivna u čoveku broj 1, broj 2 i broj 3, i povezana je
samo sa datim trenutkom ili datom situacijom. Subjektivan
čovek ne može imati opšti pojam dobra i zla. Za subjektivnog
čoveka zlo je sve ono što je suprotno njegovim željama, njego­
voj koristi ili njegovom poimanju dobra.
— Čovek može reći da zlo uopšte ne postoji za subjektiv­
nog čoveka, da postoje samo različiti pojmovi dobrog. NIKO
NIŠTA NAMERNO NE ČINI U KORIST ZLA, ZARAD ZLA.
Svi delaju u korist dobra, ONAKVOG KAKVIM GA POIMA­
JU. Međutim, svi ga razumeju na različite načine. Posledično
tome ljudi dave, kolju i ubijaju jedni druge ZARAD DOBRA.
Razlog je opet isti, čovekovo neznanje i duboki san u kome živi.
— Ovo je toliko očigledno da je začuđujuće da ljudi nika­
da ranije nisu razmišljali o tome. Činenica ostaje, da oni ne ra­
zumeju sve to i da svaki smatra SVOJE DOBRO jedinim dobrom
a sve ostalo je zlo. Naivno je i beskorisno nadati se da će ljudi
ikada ovo razumeti i da će razviti opštu i podjednaku ideju do­
bra.—
— Zar dobro i zlo ne postoje sami za sebe izvan čoveka? —
, upitao je neko od prisutnih.
— Postoje, — rekao je G., — samo, to je jako daleko od
nas i nemojte ni pokušati da ih razumete u ovom trenutku. Pam­
tite samo jednu stvar. Jedina moguća postojana ideja dobra i zla
za čoveka, je povezana sa idejom evolucije; ne mehaničke evo­
lucije naravno, već sa idejom razvitka čoveka kroz svesne napo­
re, kroz promenu njegovog bića, stvaranjem jedinstva u njemu i
oblikovanjem postojanog Ja.