Page 192 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 192

—  Srećom po  čoveka,  to jest,  za  njegov  mir i  njegov  san,
    ovo  stanje  savesti  je  veoma  retko.  Od  ranog  detinjstva  'pri­
    gušivači'  se  razvijaju  u  njemu,  jačaju,  oduzimajući  mu  mo­
    gućnost  da  vidi  protivurečnosti  unutar  sebe  i  stoga  postoji
    opasnost da se on odjednom probudi.  Buđenje je  moguće samo
    za one koji ga traže i žele, za one koji su spremni na dugotrajnu
    borbu sa sobom i na dugotrajan rad na sebi,  i  sve to vrlo upor­
    no. Za ovo je neophodno uništenje 'prigušivača', to jest, izlaže-
    nje  u  susret  unutrašnjih  patnji  koje  su  povezane  sa  osetima
    protivurečnosti.  Štaviše,  uništenje  'prigušivača'  samo  po  sebi
    zahteva veoma dug rad i čovek mora biti u saglasnosti sa tim ra­
    dom,  shvaćajući  da će rezultat  njegovog  rada doneti  svaku  mo­
    guću  neugodnost  i  patnju  prouzrokovanu  buđenjem  njegove
    savesti.
        —  Savest je međutim vatra koja sama za sebe može upaliti
    barut u  staklenoj  retorti,  o kojoj  smo  ranije  govorili,  i  stvoriti
    jedinstvo  koje  nedostaje  čoveku  u  stanju  kada  počinje
    proučavanje  samog  sebe.
        — Pojam  'savesti'  nema ničeg zajedničkog sa pojmom
    'morala'.
        —  Savest je opšti  i  STALNI  fenomen.  Savest je  ista za sve
    ljude  i  moguća je  samo u  odsustvu  'prigušivača'.  Sa  tačke  gle­
    dišta  razumevanja  različitih  kategorija  ljudi,  kažemo  da  postoji
    savest čoveka u kome ne postoje protivurečnosti. Savest nije pat­
    nja naprotiv,  ona je  radost  sasvim novog  karaktera,  koji  nismo
    sposobni da razumemo.  Međutim,  čak i trenutno buđenje save­
    sti u čoveku koji  ima hiljade različitih Ja,  mora uključiti patnju.
    Ako ti  trenuci  savesti bivaju duži i ako ih se čovek ne plaši,  već
    sarađuje sa njima, i pokuša da ih zadrži i produži, pojavite se u
    tim  trenucima  element  vrlo  tanane  sreće,  upozorenje  buduće
    'čiste svesnosti'  koja postepeno ulazi u te trenutke.
        — U pojmu  'morala'  nema ničeg opšteg.  Moralnost se sa­
    stoji od prigušivača. Ne postoji opšta moralnost. Ono što je mo­
    ralno u Kini nemoralno je u Evropi, a ono što je moralno u Evropi
    nije u Kini. Ono što je moralno u Petersburgu nemoralno je na
    Kavkazu. Ono što je moralno u jednom društvenom sloju nemo­
    ralno je u drugom i obrnuto. Moralnost je uvek i svuda veštački
    fenomen. Sadrži razne 'tabue', to jest, ograničenja, razne zahte-
   187   188   189   190   191   192   193   194   195   196   197