Page 9 - Pauline Pears - Organska bašta

8 ORGANSKA BAŠTA

kih država da se poveća poljoprivredna
i
pro zvodnja. Većina zemljoradnika priklju- Pokret narasta
čila se primeni hemikalija koju su favorizo-
U godinama koje su sledile, interesova-
vale državne subvencije i drugi oblici pod- nje za organske principe poraslo je i u
sticaja. Kao posledica toga, potpomognuti
usavršavanjima tehnika proizvodnje, pri- SAD. Džerom Rodejl je 1942. godine pok -
renuo časopis Organska zemljoradnja i
l
nosi bi jaka su dramatično porasli. Poka za -
lo se da je nova politika bila neosporno us - baš tovanstvo, jedan od prvih koji je pro-
movisao metode organskog gajenja. Je -
pešna, a ipak, još na samom početku, čuo
se izvestan broj glasova protesta. dan deo američkih zemljoradnika usvojio
je organsku praksu, a mnogi baštovani
Njihova osnovna briga bila je da će za -
mena prirodnog đubriva mineralnim ugro- pos tali su svesni mogućnosti koje ona pru -
ža. Tokom 60-ih godina prošlog veka, nas -
ziti zdravlje zemljišta. Osiromašeno zem -
l
ljiš te, ob razlagali su oni, proizvešće nez - ta a je šira reakcija na upotrebu pesticida,
podstaknuta otkrićima Rejčel Karson, izne-
dra ve biljke koje će ugroziti zdravlje ljudi i
životinja, umesto da mu doprinesu. tim u njenoj upečatljivoj knjizi Tiho prole-
će, u kojoj je istakla štetne posledice ovih
Iv Balfur, jedan od glavnih zagovornika
ove teorije, osnovala je 1945. godine Aso - hemikalija po životnu sredinu. Taj proces
se ubrzao zato što je u javnosti tokom 70-
cijaciju za zemljište s ciljem da naglašava
životnu povezanost zdravlja zemljišta, bi - ih i 80-ih godina povećana svest o proble-
mima zaštite životne sredine. U to vreme

lja ka, životinja i čoveka. To je oz načilo po -
četak „Organskog pokreta” u Velikoj Bri ta - počela je da se prodaje organska hrana,
iako samo u malim, specijalizovanim pro -
niji.
Bilo je potrebno imati veliku hrabrost i dav nicama. Tokom poslednje decenije 20.
ot voreno se suprotstaviti savetima vlade i ve ka, niz incidenata vezanih za industrijski
tadašnjeg naučnog i istraživačkog establiš - proizvedenu hranu, uključujući pojavu bo -
les ti ludih krava i genetski modifikovane
menta i onovremenoj vladajućoj doktrini.
U načelu, zemljoradnici su bili ti koji su pri- hra ne (vidi str. 296), doveo je do ek splo -
zije u potražnji organski proizve dene hra -
mećivali propadanje zemljišta ili štete pro -
uzrokovane upo trebom pesticida, pa su se ne. Danas, u novom milenijumu, perspek-
i
tiva organske pro zvodnje ne može biti
oni i okupljali u prvim godinama pokreta
oko pobornika organskog gajenja. sjaj nija. Neki čak predviđaju da će, po sa -
da š njoj stopi rasta, organska zemljoradnja
I u baštama tog vremena, želja da se
„bude moderan” ubedila je mnoge ljude u sledećih 25 godina zameniti klasičnu.
da pređu na „instant” đubriva i „čudotvor-
ne” preparate kao što je DDT. Međutim, i Dakle, ko je danas taj ko će da
tu se pojavila manjina koja se čvrsto us - kaže šta je organsko?
protivila - među njima i Lorens Hils, koji je Ako hrana treba da ponese oznaku „or -
bio jedan od osnivača britanske Asocijacije ganska”, potrošač mora da bude siguran
za zemljište. On je 1958. godine osnovao da je ona zaista organski odgajena. Da bi
organizaciju za organsko baštovanstvo, se održalo poverenje potrošača, u mnogim
naz vavši je Istraživačka asocijacija Henri zemljama zabranjena je prodaja hrane kao
Dabldej. Ona je danas poznatija pod skra- organske ukoliko ne nosi registrovanu oz -
ćenicom H.D.R.A. (Henry Doubleday Re se - naku kojom se potvrđuje da je odgajena
arch Association), a naziv je dobila po ek - po odobrenim organskim standardima. Ti
spe rimentalnom hortikulturisti čiji rad i fi - standardi - koji su praktična primena osno-
lozofiju je Hils veoma cenio. vnih organskih načela - pokrivaju sve as -
pek te gajenja, skladištenja i prerade hra -