Page 14 - Pauline Pears - Organska bašta

UVOD 13

set u Pensilvaniji. Ovakvi varijeteti veoma
OčUvanje StaRinSkOg su traženi među kolekcionarima semena,
POvRĆa koji ga čuvaju zbog istorijskih vrednosti,
Raznovrsnost je kamen temeljac organ- baš kao što arhivi čuvaju stare dokumente
skog gajenja, a sloboda izbora je nešto što i knjige.
svi baštovani cene, naročito kad je u pita-
nju izbor biljaka. Organizacije za očuvanje genetska raznovrsnost
semena pomažu da se i jedno i drugo održi Još značajniji razlog za gajenje starih
u biljnom carstvu. sorti jeste taj što starinske biljke predstav-
ljaju ogroman rezervoar raznovrsnih ge -

naše baštovansko nasleđe net skih karakteristika - koji će biti zauvek
Svake jeseni, „starinski” baštovani ubira- izgubljen ako se dopusti da ove biljke izu-
ju seme koje će produžiti život jednom mru. Čak i sorte koje danas izgledaju infe-
malom delu istorije za još jednu godinu. riorno mogu da nose gene koji će se u bu -
Seme koje skupljaju pripada starinskim dućnosti pokazati nezamenjivim.
bilj kama - sortama koje su gajene u 18, Američka savezna vlada vodi Nacionalnu

19. i početkom 20. veka. laboratoriju za skla dištenje semena u Fort
Da ih ti posvećeni baštovani ne čuvaju u Kolinsu u Koloradu, ali zadatak čuvanja se -
svojim dvorištima, mnoge od starovre - mena je toliko važan da vlada ne može da
men skih biljaka danas ne bi postojale. One ga izvrši sama. Baštovani starinskih biljaka

nisu pogodne za industrijsku proizvodnju svesni su značaja održavanja genet ske
jer ne mogu da se ubiru mehaničkim pu - raz novrsnosti i hitnosti tog zadatka.
tem ili transportuju na veće razdaljine do Da biste počeli s gajenjem starinskih bi -
pijaca. Međutim, često su idealne za kućne ljaka, naručite seme iz specijalizovanih us -
baštovane, čije po trebe i navike ostaju ne - ta nova koje neguju stare sorte. Takođe,

promenjene generacijama. mo žete da kontaktirate neprofitne organi-
j
Mnoge starinske biljke imaju bolji ukus ili zacije koje sarađuju s po edincima na oču-
su mekše od njihovih hibridnih zamena, a vanju starinskih biljaka. Jedna od najpoz-
mnoge imaju duži period berbe. Ako se natijih je Berza čuvara semena (za više in -
go dinama proizvode na jednom mestu, formacija vidi Izvori, str. 453). Još je dan
mo gu da se prilagode kli mi i zemljištu te način da pronađete starinske biljke jeste
oblasti i po rodnosti prestignu savremene da čitate pisma čitalaca u baštovanskim
sor te. Druge vrste su manje rodne od da - ča sopisima, ili internet forume za razmenu
našnjih hibrida, ali imaju veću otpornost semena - mnogi učesnici nude seme proiz-
na bolesti i insekte. vedeno u kućnim uslovima, uz plaćenu
poš tarinu.
Ukus istorije
Starinske biljke predstavljaju tananu ve - PRelazak na ORganSkU
zu s prošlošću. Kao kvalitetni stari name-
štaj i drevni porcelan, baštenske biljke ra - PROizvODnjU
nijih generacija približavaju nas onima koji Kao što će ova knjiga pokazati, „prelazak
su ih proizvodili pre nas. Neki starinski va - na organsko” nije samo pitanje promene
rijeteti imaju fascinantnu istoriju. Za kuku- vrste sredstava za prskanje ili đubriva (ia -
ruz „anasazi”, pronađen u jednoj pećini u ko ćete to verovatno uraditi). On podrazu-
Juti, smatra se da je star više od 800 godi- meva promenu pristupa negovanju bašte,
na, a za pasulj „divlja guska Monstoler” tre tiranje bašte kao zaokruženog entiteta
pri ča se da je izvađen iz voljke guske koja u kom se podstiču prirodni sistemi, kako bi
je ulovljena 1864. godine u okrugu So mer - im se omogućilo da napreduju. To znači da