Page 11 - Pauline Pears - Organska bašta

10 ORGANSKA BAŠTA

nije strogo kontrolisana, ponekad je prska- okruženje. Organsko baštovanstvo podsti-
no supstancama ko e su u drugim zemlja- če višekratno korišćenje i recikliranje sve -
j
ma zabranjene - zato ima smisla da sami ga što se često baca ili spaljuje i time po -
gajite cveće. maže smanjivanje brda smeća.
Gotovo da je nemoguće proceniti štetu
zdrava bašta koju su metodi intenzivne poljoprivrede
Primenom organskog baštovanstva moći na neli životnoj sredini u proteklih pola ve -
ćete potpuno da izbegnete korišćenje pes - ka. U velikoj meri uništeni su dragoceni
ticida. Vi, vaša deca, i životinjski svet koji ele menti pejzaža kao što su žive ograde,
posećuje vašu baštu, moći ćete bezbedno livade pokrivene poljskim cvećem i močva-
da uživate u njoj. re. Pre terana upotreba mineralnih đubriva
zagadila je jezera i reke, u mnogim sluča-
zdrav životinjski svet jevima gušeći ih gotovo potpuno podstica-
Životinje su neizbežno žrtve - kako u njem nenormalnog rasta algi i vodenog ko -
bro u, tako i spektru vrsta - ubrzane deg - rova. Pesticidi su svuda u životnoj sredini:
j
na kopnu, u moru, čak i na Severnom i
radacije životne sredine. Alarmantna je či - Juž nom polu, gde se nagomilavaju u teli-
njenica da su nekad uobičajene vrste pti - ma životinja kao što su foke, pingvini i
ca, kao što je plava ptica danas, malobroj- polarni medvedi.
nije nego pre 50 godina. Bezbrojne manje Organska zemljoradnja i baštovanstvo,
poznate vrste opstaju s neizvesnom sudbi- koji se ne oslanjaju na aditive, izazivaju
nom. ve oma mala zagađenja. Oni čuvaju i pos -
Nije nikakvo iznenađenje da životinjski
svet napreduje na organskim farmama i u pešuju elemente pejzaža koji su staništa
divljih životinja, što je od ključnog značaja
baštama, a činjenica da sve više zemljo - za suzbijanje štetočina. Nije nikakvo čudo
rad nika i baštovana odbacuje upotrebu što naučna istraživanja iznova ocenjuju or -
he mikalija budi nadu da će se trend stal- gansko gajenje kao najodrživiji metod koji

nog smanjivanja životinjskog sveta obrnu- postoji.
ti. Na učne studije pokazuju da na organ-
skim farmama postoji veća brojnost i raz- zdrav „džep”
novrsnost divljih životinja nego na većini
konvencionalnih farmi. Uprkos relativno Neuočljivi troškovi konvencionalne zem-
l
ma oj površini bašta u odnosu na farme, ljoradnje su ogromni. Samo u Velikoj Bri ta -
one su ipak značajne. Organska bašta, ma niji, godišnji trošak prečišćavanja pijaće
koliko skromne površine, može da privuče vo de da bi se sadržaj pesticida sveo na
obilje raznovrsnih životinja. U stvari, jedno „prihvatljiv nivo”, kreće se oko 170 miliona
od većih zadovoljstava koje pruža organ- dolara. Uklanjanje nitrata košta dodatna
i
ska pro zvodnja jeste uživanje u pticama, 22 miliona. Ti troškovi još su veći u SAD,
leptirima i drugim malim stvo renjima koja naravno, a plaćaju ih po trošači, direktno iz
dele baštu s vama. Različitost stvara rav - svog džepa.
no težu, pa su štetočine manji problem ta - Metodi organskog baštovanstva mogu
mo gde buja životinjski svet. da smanje cenu koju ljudi plaćaju. Prav -
ljenje komposta i komposta od lišća, na
zdrava životna sredina primer, može da eliminiše potrebu za ku -
Zagađenje životne sredine sve češći je povinom dodataka za obogaćivanje zemlje
faktor savremenog života. Deponije smeća i mineralnih đubriva, a značajne sume
nov ca mogu se uštedeti proizvodnjom
i postrojenja za njegovo spaljivanje, koja
su izgrađena da bismo se oslobodili večno sopstvenih organskih proizvoda.
narastajućih brda smeća, nisu baš prijatno