Page 40 - Nikola Tesla - Moji izumi
P. 40

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ








                               VI. Шта нам пружа телеаутоматика












                    Ниједна ствар којој сам се икада посветио није захтевала тако велику

             концентрацију и тако опасну напетост сваког нерва у мозгу, као што је то био случај са
             системом чија је основа високонапонски предајник. Уложио сам сав свој младалачки
             жар и снагу за усавршавање открића обртног поља, али ти рани радови били су
             другачији. Мада су били крајње напорни, они су изискивали тако јаку и исцрпљујућу
             моћ расуђивања, која је морала да се користи приликом решавања многих збуњујућих
             проблема   у   радију.   Упркос   реткој   физичкој   издржљивости   у   том   периоду,
             злоупотребљавани нерви су се коначно побунили и доживео сам потпуни колапс,
             управо када је крај великог и тешког задатка био на помолу. Несумњиво бих платио
             већу цену касније и врло вероватно да би моја каријера била пре времена окончана, да
             ме провиђење није снабдело одбрамбеним механизмом који је постајао савршенији са
             годинама и непогрешиво улазио у игру онда када су моје снаге биле на измаку. Све док
             провиђење функционише ја сам заштићен од опасности која долази од прекомерног
             рада, која прети и другим изумитељима, и, узгред речено, мени не треба одмор који је
             неопходан већини људи. Када сам потпуно исцрпљен, ја радим исто оно што и црнци
             који ”природно заспе док се белци брину”. Усуђујем се да ову теорију објасним са свога
             становишта - у телу се вероватно, мало-помало нагомилава одређена количина неког
             отрова и ја тонем у готово летаргично стање, које траје тачно пола сата. Када се
             пробудим имам осећај да су се догађаји који су претходили овоме догодили врло давно
             и уколико покушам да наставим прекинути ток мисли, осећам праву духовну мучнину.
             Махинално се враћам другом послу и изненадим се крепкошћу ума и лакоћом којим
             савладавам препреке које раније нисам могао да савладам. После неколико недеља
             или месеци, моја страст за привремено напуштеним изумом се враћа и ја стално
             налазим одговоре на сва тешка питања, готово без напора. Испричаћу једно своје
             необично   искуство   у   вези   са   овим   које   може   да   буде   интересантно   студентима
             психологије.   Својим   уземљеним   предајником   сам   произвео   изненађујућу   пoјаву   и
             трудио сам се да утврдим њен значај у вези са струјама које се простиру кроз земљу.
             Чинило се да је то безнадежан подухват и дуже од годину дана радио сам неуморно,
             али узалуд. Ово темељно проучавање ме је толико заокупило да сам заборављао на све
             остало,   чак   и   на   своје   нарушено   здравље.   Коначно,   када   сам   био   пред   нервним
             сломом, природа ме је заштитила дубоким сном. Дошавши себи, схватио сам ужаснут
             да више нисам у стању да замислим призоре из свога живота, осим оних из детињства,
             оних првих којих сам био свестан. Зачудо, они су се појављивали пред мојим очима и
             били запрепашћујуће јасни, пружајући ми добродошло олакшање. Из ноћи у ноћ док
             сам се одмарао, размишљао бих о њима и све више ми се откривао мој ранији живот.
             Слика моје мајке је увек била главна фигура у поворци која се полако кретала испред





             МОЈИ ИЗУМИ - НИКОЛА ТЕСЛА                                                                     37
   35   36   37   38   39   40   41   42   43   44   45