Page 280 - Milomir Marić - Deca Komunizma

tom putu, jer zvanično ’nije stigao na mesto naznačenja’.
Godine 1945. posetile su me u jednoj moskovskoj bolnici žena
poznatog revolucionara nestalog u čistkama Rada Vujovića, sa dve

prijateljice. Govorile su mi o stvarima o kojima nisam imao pojma. Bio
sam običan partizan, pobednik u ratu. Ranjenik došao na lečenje u
bratsku zemlju. Isterao sam ih napolje, pošto mi se nije svidelo šta su
govorile o Titu. Posle mesec dana, Vujovićeva supruga Egit Arvalje
došla je opet i rekla: ’Ja se na vas ne ljutim, vi ništa ne znate!’ Nije joj bio
dozvoljen povratak u Jugoslaviju i bila je ozlojeđena. Živela je u nekom

smrdljivom podrumu punom štakora, pravoj pećini na Arbatu, u centru
Moskve. Egit je, posle, na poziv Rakošija, otišla u Budimpeštu. Žena
Ðuke Cvijića, Tatjana Marinić, bez dozvole se vratila u Jugoslaviju 1934.
godine, odmah se uključila u pokret, ali je više nisu hteli u Partiju. Bila je
u partizanima, a posle rata u Zagrebu je radila kao viši prosvetni

savetnik. Ćopićeva žena Ružena Fijala je 1982. godine umrla u Pragu. Do
odlaska u penziju bila je sekretarica svih predsednika ČSSR, zaključno sa
Novotnim. Sreo sam je u Beogradu, kad je dolazila kod sina Zorana,
atašea za ekonomska pitanja u čehoslovačkoj ambasadi.“
„Knjiga Jugosloveni u Oktobru vaša je doktorska teza sa moskovskog
Univerziteta Lomonosov?“

„Pre toga sam radio na rusko-srpskim revolucionarnim vezama
osamdesetih godina prošlog veka. Kao diplomac, pokušao sam da
pobijem vladajuće mišljenje sovjetske istoriografije da se one prekidaju
posle Svetozara Markovića, koji je bio pod uticajem ruskih
revolucionara-demokrata. Pisao sam o revolucionarnim ’narodnjačkim’
organizacijama srpskih studenata na moskovskom i petrogradskom

univerzitetu. Rade i na tim tesnim vezama, sasvim je logi no što sam
č
ć
došao i do Oktobarske revolucije. Zaprepastila me je č injenica da se
hiljade i hiljade naših ljudi, Jugoslovena, našlo u strašnom vrtlogu 1917.
č
godine i da im je selja ka i proleterska intuicija pomogla da za sebe
izaberu pravu stranu. U Arhivu Instituta marksizma-lenjinizma pri CK
KPSS, otkrio sam č itav fond pod imenom Jugoslovenska komunistička

grupa, koji niko pre mene nije otvarao. Među 200.000 internacionalaca,
našlo se preko 30.000 Jugoslovena u uniformama Crvene armije.“
„Nema našeg pisca savremene istorije koji za sve nedostatke svojih
dela ne optužuje zatvorenost sovjetskih arhiva. Vi ste upravo u njima
našli većinu građe za svoje radove?“

„Da budemo načisto: fondovi kao, na primer, Kominterna, nisu
zatvoreni samo za Jugoslovene, nego i za sovjetske istoričare. Bio sam
asistent, pa docent na Istorijskom fakultetu Moskovskog univerziteta,

280