Page 121 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 121

(Bastajić) dobio je utisak da Moskva istinski želi prijateljske odnose s
               današnjim režimom i da bi ovo primirje moglo da rezultira važnim
               razgovorima za nas i Rusiju.“

                     „U vezi s tim“, dodao je Purić, „sekretar poslanstva (Sibe) Miličić
               izjavio je da ga je pre tri dana slikar Sava Popović pozvao telefonom na
               razgovor, gde je zatekao Mustafu Golubića, koji mu je, čim se Popović
               udaljio, otvoreno rekao da je u London došao iz Moskve da njega nađe i
               predloži mu rad za Moskvu, uveravajući ga u skoru boljševičku
               revoluciju u Berlinu i još skoriji krah našeg sadašnjeg režima. Obećavao

               mu je docnije najveće položaje, tražio prazne pasoške knjižice i rekao mu
               doslovni sadržaj memoranduma Hrvata Krnjevića i Košutića Ligi
               naroda. Miličić      je doznao da Golubić           putuje u Berlin sa sovjetskim
               pasošem, na ime Boris Rahmatov, što na srpskom znači – Pokojnikov.
               Upoređujući ove dve izjave, izgleda da je Srbin socijalista (Bastajić)

               razgovarao sa Golubićem. Kako Srbin socijalista stalno nudi svoje usluge
               i namerava u aprilu doći u Beograd, bilo bi korisno primiti ga i tamo na
               terenu proveriti njegovo držanje.“
                     Jevtić  je 18. februara 1930. poručio Puriću da od Bastajića traži da
               kaže ime ruskog izaslanika koga je pominjao, i nastavi svoj posao među
               socijalistima, ali da se kloni Save Popovića koji je, gladan i besan, na sve

               spreman. Pored toga, Jevtić         je naglasio da Golubićev rad treba ubuduće
               budno pratiti.
                     Purić   je odgovorio tačku po tačku. Bastajić           mu je rekao da je onaj
               tajanstveni izaslanik zapravo Golubić              i molio ga da to ne javlja u
               Beograd,    jer  se  plašio  da  time  možda     ne  umanji    celu  stvar.  Uglavnom,
               Golubić je stigao s ozbiljnom porukom iz Moskve. Na putu u Beograd, u

               aprilu, Bastajić je zakazao sastanak u Minhenu sa Kostom Novakovićem,
               od koga je već dobio obećanje da će se dotle prekinuti teroristička akcija
               iz Beča.
                     Iz ove prepiske najzanimljiviji je svakako susret starih prijatelja
               Miličića i Golubića, koji su 1915. godine zajedno u Rusiji skupljali
               dobrovoljce za srpsku vojsku.

                     No prava bomba iz Londona došla je kasnije.
                     Slikar Sava Popović dao je listu Dejli mejl i Skotland jardu neobičnu
               izjavu o svom životu i radu za sovjetsku službu.
                     Beograđanin, prijatelj bosanskih đaka i izbeglica. Komita u četi
               vojvode     Vuka.    Posle   demobilisanja      na   Krfu,   preselio    se  u  London,

               bogato se oženio i stekao značajne veze i poznanstva. Posle razvoda,
               otputovao     je  1929.  u  Pariz  i  sreo  Pavla  Bastaji a,  koga   nije  video  još  od
                                                                         ć
               1913. godine, ali s kojim se neprekidno dopisivao, šaljući mu povremeno


                                                          121
   116   117   118   119   120   121   122   123   124   125   126