Page 122 - Milomir Marić - Deca Komunizma

izdašnu materijalnu pomoć.
Bastajić je Popovića upoznao sa Rusom, navodno saradnikom
berlinskog umetničkog časopisa Šturm. Dogovorili su se da im on šalje

članke o pojedinim izložbama i kulturnim događajima i da se u
Londonu nađe pri ruci stranim umetnicima i novinarima, ukoliko ih
časopis bude slao.
„Vratio sam se u London, jula 1929. godine, i tek sam u septembru
primio depešu u kojoj me pitaju kada bih mogao ponovo doći u Pariz“,
izjavio je Sava Popović. „Odgovorio sam da ću doći čim mi pošalju

putne troškove. Polovinom septembra otišao sam u Norfok, kod Ajvana
Bruksa. Tamo sam primio pismo od Mustafe Golubića, koji je tražio da
dođem odmah u Berlin radi dovršenja pregovora započetih u Parizu.
Začudilo me je da mi on o tome piše, ali pošto se iz pisma videlo da sve
zna o poslu, javio sam da mi pošalju putne troškove za dva lica. Posle

nekoliko dana primio sam pismo sa petnaest funti. Pošao sam u Berlin,
tražeći da mi pošalju još pet funti u Huk u Holandiji, što su i učinili.
č
Stigao sam u Berlin 6. oktobra, gde me je na stanici do ekao Mustafa
ć
Golubi . Tom prilikom predstavio mi je jedno novo lice, koje je dobro
đ
č
govorilo ruski i nema ki, veoma r avo francuski i još gore engleski.
Zaključili smo onaj posao iz Pariza za trideset funti mesečno.“
Pored toga, Popovi ć je u Berlinu pristao da ga u njegovom
londonskom klubu poseti izvesni Tomas, koji mu je, kad je stigao, rekao
da mu je ime Magvajer. Predao mu je platu za tri meseca unapred, u
američkim dolarima, i zamolio ga da ga u klupsku knjigu, ipak, upiše
kao Tomasa. Sretao ga je s vremena na vreme i žalio mu se da ga
neredovno plaćaju. Doduše, Popović se nije baš pretrzao od pisanja za

list i jedino što je sovjetskim agentima njegova adresa služila za dostavu
pisama. Onda je Tomas-Magvajer iznenada nestao, indirektno mu
stavljajući do znanja da je umro!
Popovi ć je postao nervozan, nije shvatao šta se to oko njega radi.
Odbio je Golubićev novi poziv u Berlin, ali je prihvatio da pismeno
pozove u London nekog Ivu Klarića. S tim njegovim pismom Golubić je

dobio vizu na to ime. Kad je došao, objasnio mu je da je sve u redu i
ponovio da neizostavno treba da ide u Berlin. Popović se i dalje nećkao,
pa je predložio sastanak negde u Holandiji.
U Hagu se u njegovom hotelu pojavila žena, koja mu je rekla da
dolazi od njegovih prijatelja iz Berlina. Oni nisu mogli doći i pozivaju ga

hitno u Berlin. Na stanici ga je opet č ekao Golubi ć i odveo ga kod onog
istog čoveka s kojim ga je prethodno upoznao u Berlinu. Dogovoreno je
i
da mu se isplati novac, da ponese neka pisma, vrati se u London č eka

122