Page 688 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

I

Прошло је готово два месеца. Настала већ половина топлог лета, кад се Сергије Иванович
најзад спреми да отпутује из Москве.

У животу Сергија Ивановича низали су се за то време догађаји. Још пре годину дана
завршио је књигу, плод шестогодишњег рада, под насловом: Покушај прегледа основа и
облика државотворности у Европи и Русији. Увод и неки одељци ове књиге били су
штампани у повременим часописима, а друге делове читао је Сергије Иванович људима
свога круга, и према томе мисли из овога дела нису биле потпуна новост за публику; ипак је
Сергије Иванович очекивао да ће његова књига, кад се појави, неизоставно произвести
озбиљан утисак на друштво, и ако не преврат у науци, оно у сваком случају јако узбуђење у

научном свету.
После марљиве обраде, књига је била издата прошле године и разаслата књижарима.

Не распитујући никога за њу, нерадо и претворно - равнодушно одговарајући на питања
својих другова о томе како пролази књнга, не питајући чак ни књижаре како се књига
продаје, Сергије Иванович је оштро и са напрегнутом пажњом мотрио на први утисак који ће

његова књига произвести у друштву и књижевности.
Али прође недеља, две, три, а у друштву се није опажао никакав утисак; пријатељи,

специјалисти и научници, понекад би, очевидно из учтивости, казали нешто о њој. Остали
познаници Сергија Ивановича, без интереса за књиге научног садржаја, никако нису
говорили с њим о њој. И у друштву, које је сада баш било заузето другим нечим, стајала је
потпуна равнодушност. У књижевности, такође, за месец дана ни речи о књизи.

Сергије Иванович израчунао је био до ситнице време кад треба да се појави рецензија,
али прође месец, два, све у ћутању.

Само у Северном жуку, у шаљивом фељтону о певачу Драбантију који је изгубио глас,
било је узгред речено неколико речи о Кознишовљевој књизи, у смислу том да је књига већ
одавно од свију осуђена и предата општем подсмеху.

Најзад, трећег месеца, појави се критика у озбиљном часопису. Сергије Иванович
познавао је писца критике. Видео га је једанпут код Голупцова.

Писац критике био је врло млад и болестан фељтониста, врло окретан као писац, али
изванредно мало образован и бојажљив у личним односима.
Не марећи за своје потпуно презирање према писцу, Сергије Иванович са великом
пажњом приступи читању чланка. Чланак је био страшан.

Фељтониста је очевидно схватио целу књигу онако како се није могла схватити. Али он је
тако вешто прикупио цитате, да је за оне који књигу нису читали (а готово је нико није