Page 569 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

XXIII

Доли је већ хтела да легне, кад у њену собу уђе Ана у ноћном костиму.

У току дана Ана је неколико пута почињала разговоре о интимним стварима, и увек је,
после неколико речи, застајала. »Доцније ћемо насамо о свему разговарати, тако много имам
да ти кажем«, говорила је.
Сад су биле насамо, и Ана није знала о чему да говори. Седела је крај прозора, гледала у

Доли и пребирала у памети, рекло би се, неисцрпну масу интимних разговора, али није
ништа налазила. У том тренутку чињаше јој се да је све већ и било казано.

- Како је Кити? - рече, тешко уздахнувши и гледајући у Доли као кривац. - Кажи ми право,
Доли, љути ли се она на мене?
- Љути ли се? Не! - смешећи се рече Доли.

- Али ме мрзи, презире?

- О не! Само, ти знаш, то се не прашта.
- Да, да - окренувши се и гледајући кроз отворен прозор, рече Ана. - Само, ја нисам била

крива. И ко је крив? Шта значи то - крив? Зар је могло бити друкчије? Шта ти мислиш? Је ли
могло бити да ти не будеш жена Стивина?

- Не знам, право да ти кажем. Али реци ти мени ово...
- Да, да, али нисмо свршиле са Кити. Је ли срећна? Кажу да је он диван човек.

- Мало је речено да је диван, ја не знам да ли има бољег човека од њега.

- Ах, како ми је мило! Врло ми је мило! Мало је речено да је диван човек - понови она.
Доли се осмехну.

- Него говори ти мени о себи. Ја имам с тобом надугачко да разговарам. Говорила сам са...
- Доли није знала како да га назове. Није јој било згодно ни да га зове грофом, ни Алексијем

Кириличем.
- С Алексијем - рече Ана - знам да сте разговарали. Али ја сам хтела да те питам шта ти
мислиш о мени, о моме животу?

- Како да ти кажем тако одједном? Збиља не знам.

- Ипак ми кажи... Ти видиш мој живот. Но не заборави да нас ти видиш лети, кад нисмо
сами... Ми смо овамо допутовали рано у пролеће, живели смо потпуно сами, и живећемо
сами, и ништа боље од тога ја не желим. Али замисли сад да ја живим сама без њега, сама, а
то ће бити... По свему видим да ће се то често понављати, да ће он половину времена
проводити изван куће - рече она устајући и седајући ближе к Доли. - Разуме се - прекиде она