Page 570 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

Дарју Александровну која хтеде да јој одговори - разуме се, ја га силом не могу задржати. Ја
га и не задржавам. Ето, сад ће трке. Његови коњи трче, и он ће отићи. И драго ми је. Али
помисли на мене, замисли мој положај... Ах, што говоримо о томе! - Она се осмехну. - А о
чему је он говорио с тобом?

- Говорио је о ономе о чему и ја сама хоћу да говорим, те ми је лако бити његов адвокат: о
томе, да ли има могућности, и може ли се... - Дарја Александровна замуцну - поправити,
побољшати твој положај... Ти знаш како ја гледам на ствар... Али ипак, ако је могућно, треба
да ти он постане муж...

- То јест, добити развод брака? - рече Ана. - Знаш ли, једна једина жена ме је посетила у

Петрограду, и то Бетси Тверска. Ти је наравно познајеш - Au fond, cest la femme la plus
dépravée qui existe. [232] Она је била у љубавним односима с Тушкјевичем, и варала на
најгаднији начин свога мужа. Па и она ми је рекла да неће да зна за мене све донде докле је

мој положај неправилан. Не мислим да сравњујем... Ја знам тебе, душице моја. Али се
нехотице сетих... Дакле, шта ти је он казао? - понови она.

- Он каже да му је мучно за тебе и за себе. Можда ћеш рећи да је то егоизам, али то је тако
законит и племенит егоизам! Он жели, пре свега, да узакони своју кћер, и да буде твој муж,
да има право на тебе.
- Која жена, робиња, може бити у толикој мери робиња, као ја - у моме положају? -

прекиде је она мрачно.
- А главно што он жели... жели да ти не страдаш.

- То је немогућно! Па онда?

- Онда оно што је сасвим природно, да деца ваша имају име.

- Каква деца? - не гледајући у Доли и жмирећи рече Ана.
- Ањи, и будућа...

- Ту он може бити спокојан: ја више деце нећу имати.

- Како можеш рећи да их нећеш имати...
- Нећу их имати, зато што ја то нећу.

Без обзира на све своје узбуђење, Ана се осмехну приметивши наиван израз
радозналости, чуђења и ужаса на лицу Долином.

- Доктор ми је рекао после моје болести..

- Не може бити! - рече Доли широко отворивши очи. То је за њу било једно од оних
открића чије су последице и користи тако огромне, да се првог тренутка осећа само толико
да је то у целини тешко схватити, и да се о томе мора много и много мислити.

Ово откриће, које јој је одједном објаснило оне њој непојмљиве породице у којима је
било само по једно и по два детета, изазва у њој толико мисли, представа и противуречних
осећања, да није умела ништа да каже, већ је само широко отвореним очима зачуђено гледала
у Ану. То је било тачно оно о чему је она маштала; али сад, сазнавши да је то могућно, она се
ужасну. Осећала је да је то сувише просто решење одвећ сложеног питања.

- N’est se pas immoral? [233] - рече, пошто поћута мало.
- Зашто? Помисли само, ја имам да бирам једно из двога: или да будем трудна, то јест