Page 413 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

младенцима. Љевин погледа у Кити; никад је дотле није видео такву. Била је дивна у новом
сјају среће који се видео на њеном лицу. Љевин је хтео да јој каже нешто, али није знао да ли
се свршило венчање. Свештеник га извуче из тешкоће. Он се осмехну својим добрим устима
и тихо рече: »пољубите жену, а ви пољубите мужа«, и узе од њих свеће.

Љевин обазриво пољуби њене насмејане усне, пружи јој руку, и осећајући нову, чудновату
близину, пође из цркве. Није веровао, није могао веровати да је све то била истина. Тек онда
кад се њихови зачуђени и плашљиви погледи сретоше, он поверова, јер осети да су већ били
једно.

После вечере, исте ноћи, младенци отпутоваше на село.