Page 409 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

Окренувши се опет налоњу, свештеник једва ухвати малу бурму Китину, и узевши
Љевинову руку натаче је на први зглавак његовог прста. »Обручајетсја раб божиј Константин
рабје божијеј Јекатеринје.« И метнувши велику бурму на ружичасти, малени, јадни у својој
слабости прст Китин, свештеник изговори то исто.

Неколико пута већ младенци су хтели да погоде шта треба да раде, али су увек грешили, и
свештеник их је шапатом поправљао. Напослетку, учинивши што је требало, прекрстивши их
бурмама, свештеник опет даде Кити велику а Љевину малу; опет се они збунише, и два пута
додаваху бурму из руке у руку, па ипак није било као што треба.

Доли, Чириков и Степан Аркадијевич приђоше им да их поуче. Настаде забуна, шапат и
смешкање; али се свечано - мио израз на лицима младенаца не промени; напротив,

заплићући се рукама, они гледаху озбиљније и свечаније него пре. Осмејак, уз који Степан
Аркадијевич дошапну да сад треба свако да натакне на прст свој прстен, нехотице ишчезе са
његових усана: он осети да би њих сада сваки осмејак увредио.

»Ти бо из начала создал јеси мужескиј пол и женскиј - читао је свештеник одмах после
промене прстења - и от Тебје сочетавајетсја мужу жена, в помошч и в воспријатије рода
человјеча. Сам убо Господи Боже наш, пославиј истину на насљедије Твоје и објетованије
Твоје, на раби Твоја отци нашја, в којемждо родје и родје, избраниије Твоја: призри на раба
Твојего Константина, и на рабу Твоју Јекатерину, и утверди обрученије их в вјерје и
јединомислији, и истинје, и љубви...«

Љевин је осећао више и више да су све његове мисли о женидби, његове сањарије о томе
како ће уредити свој живот, да је све то била детињарија: и да је ово сад нешто што он досад
није схватао, и што сада још мање разуме, мада се то врши над њим; груди му се све више
надимаху од дрхтавице, а непокорне сузе навреше му у очи.