Page 410 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

V

У цркви је била цела Москва, рођаци и познаници. За све време обреда венчања, при
сјајном осветљењу цркве, у кругу нагизданих жена и девојака, и мушкараца у белим вратним
марамама, фраковима и мундирима, није престајао пристојно тихи разговор који поглавито
заметаху мушкарци, док су жене биле заузете посматрањем свију појединости
свештенодејства, које њих увек тако дира.

У најближем кругу до невесте биле су две њене сестре: Доли и најстарија, мирна
лепотица Љвова, која је допутовала из иностранства.

- Што је то Мари у љубичастој хаљини па свадби, као да је у жалости? - говорила је
Корсунска.

- За њену боју лица једини спас... - одговори Друбецка. - Чудно ми је што су увече
правили свадбу. То је по трговачки...

- Лепше је. И ја сам се венчала увече - одговори Корсунска, и уздахну, сетивши се како је
љупка била тога дана, како је комично био заљубљен њен муж, и како је сада све друкчије.

- Кажу да се онај који буде више од десет пута девер, неће никако оженити; ја сам ето хтео
да будем девер и десети пут, и да се на тај начин осигурам, али место је већ било заузето -
говорио је гроф Сињавин лепушкастој кнегињи Чарској, која је на њега рачунала.

Чарска му одговори само осмејком. Она је гледала у Кити, мислећи о томе како ће, и кад,
она стајати с грофом Сињавином овако као Кити, и како ће га онда подсетити на садашњу
шалу.

Шчербацки је говорио старој дворској дами Николајевој да је намеран да метне венац на
шињон Кити, да би била срећна.
- Није требало метати шињон - одговори Николајева, која је давно одлучила да јој свадба

буде врло проста, ако се стари удовац, кога је ловила, ожени њоме. - Ја не волим тај

фаст [138] .
Сергије Иванович говорио је са Дарјом Дмитријевном и уверавао је, у шали, да се обичај
путовања после венчања све више распростире, зато што се младенци увек унеколико стиде.

- Ваш брат се може поносити. Она је необично љупка. Ја мислим да му ви завидите?

- Ја сам то већ претурио, Дарја Дмитријевна - одговори он, и његово лице изненада доби
жалостан и озбиљан израз.

Степан Аркадијевич причао је својој свастици каламбур о разводу брака.
- Треба поправити венац - одговори она не слушајући га.

- Како ми је жао што је тако поружнела - говорила је грофица Нордстон Љвовој. - Па