Page 393 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 393

- Не говори о томе, не мисли - рече јој окрећући њену руку у својој и старајући се да
  скрене на себе њену пажњу; али она никако није гледала у њега.

      - Ах, зашто нисам умрла, боље би било! - рече, и сузе, без јецања, потекоше јој низ оба
  образа; али се трудила да се осмехне, да га не би огорчила.

      Одрећи се ласкавог и опасног постављења у Ташкенту, било би, по пређашњим појмовима
  Вронског,  срамно  и  немогућно.  Али  сад,  не  премишљајући  ни  једнога  минута,  он  га  се
  одрече; а опазивши код претпостављених да не одобравају његов поступак, поднесе одмах
  оставку.

      Кроз  месец  дана  Алексије  Александрович  оста  сам  са  сином  у  своме  стану,  а  Ана  с
  Вронским отпутова у иностранство, не добивши развод, и одлучно се и одрекавши развода.
   388   389   390   391   392   393   394   395   396   397   398