Page 388 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 388
шта да каже. То ћутање беше за обојицу тако незгодно да се на уснама Степана Аркадијевича
појави и оста болешљиво дрхтање, док је, не спуштајући очију са Карењина, ћутао.
- Ето, шта сам хтео да јој кажем - рече Алексије Александрович окренувши се у страну.
- Да, да... - рече Степан Аркадијевич немајући снаге да одговори, и сузе му дођоше под
грло. - Да, да, ја вас разумем - изговори он најзад.
- Ја желим знати шта она хоће - рече Алексије Александрович.
- Бојим се да она сама не разуме свој положај. Она није у стању да суди - прибирајући се
говораше Степан Аркадијевич. - Она је под теретом, под теретом баш твоје великодушности.
Ако прочита ово писмо, неће бити у стању ништа да каже, само ће још ниже оборити главу.
- Да, али шта ћемо у таквом случају?... Како да се објаснимо... како да се дозна шта она
жели?
- Ако ми допушташ да кажем своје мишљење, ја сматрам да до тебе стоји да изнесеш
отворено мере које налазиш као потребне, па да се пресече овај положај.
- Према томе, ти налазиш да га треба пресећи? - прекиде га Алексије Александрович. -
Али како? - додаде он начинивши пред очима необичан покрет рукама: - не видим никакав
могућан излаз.
- Из сваког положаја има излаз - рече, устаде и живну Степан Аркадијевич. - Било је
време кад си хтео да раскинеш... Ако си сада уверен да не можете створити узајамну срећу...
- Срећа се може различно схватити. Али, рецимо да ја на све пристајем, да ништа не
желим. Какав је онда излаз из нашег положаја?
- Ако хоћеш да знаш моје мишљење - рече Степан Аркадијевич с истим благим, бадемско
нежним осмејком с каквим је говорио с Аном. Добродушни осмејак био је тако убедљив да
је Алексије Александрович, нехотице осећајући своју слабост и покоравајући јој се, био готов
да поверује у оно што ће рећи Степан Аркадијевич. - Ана то никад неће рећи. Али једно је
могућно, једно она може желети - настави Степан Аркадијевич - а то је прекид односа, и
свих са њима везаних успомена. По моме мишљењу, у нашем положају је преко потребно
објаснити нове узајамне односе. А ти се односи могу успоставити само слободом обеју
страна.
- Развод - с одвратношћу прекиде Алексије Александрович.
- Да, ја мислим развод, и само развод - црвенећи понови Степан Аркадијевич. - То је у
сваком погледу најпаметнији излаз за супруге који се налазе у таквим односима као ваши.
Шта да се ради кад су супрузи осетили да је њихов заједнички живот немогућан? То се увек
може десити.
Алексије Александрович тешко уздахну и затвори очи.
- Ту сад има једно да се размотри: жели ли једно од супруга да ступи у нов брак? Ако не,
онда је све врло просто - рече Степан Аркадијевич, ослобођавајући се све више своје
стидљивости.
Алексије Александрович, намрштен од узбуђења, говорио је нешто сам за себе, али ништа
не одговори. Све што се Степану Аркадијевичу чинило тако просто, Алексије Александрович
је већ хиљаду пута обртао у глави. И не само да му се то није чинило врло просто, него му се
чинило сасвим немогућно. Развод, чије је појединости већ знао, чинио му се сад немогућан
