Page 390 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

Алексије Александрович хтеде нешто да одговори, али га сузе задржаше.

- То је кобна несрећа, и треба је признати. Ја признајем ту несрећу као свршени факт, и
старам се да помогнем и теби и њој - рече Степан Аркадијевич.
Кад је Степан Аркадијевич изишао из собе, био је ганут, али му то није сметало да буде

задовољан што је успешно свршио ову ствар, уверен да Алексије Александрович неће порећи
своје речи. Томе задовољству придружило се још и што му дође на памет мисао: кад се та
ствар сврши, он ће својој жени и блиским познаницима задавати питање: »Каква је разлика
између мене и фелдмаршала? Фелдмаршал разводи - и никоме од тога није боље; а ја сам
развео - и тројима је боље... Или: каква је сличност између мене и фелдмаршала? Кад...
Уосталом, смислићу нешто боље«, рече у себи смешећи се.