Page 367 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

XVI

Кнегиња је седела у наслоњачи, ћутала и смешила се; кнез седе поред ње. Кити је стајала
крај очеве наслоњаче не пуштајући његову руку. Сви су ћутали.

Кнегиња је прва све изразила речима, и превела све мисли и осећања у питања живота. И
свима се то подједнако чудно и чак тешко учинило у први мах.
- Па када? Треба извршити благослов младенаца, па објавити веридбу. А када ћемо

свадбу? Шта ти мислиш, Александре?
- Ево он! - рече кнез показујући на Љевина - он је ту главно лице.

- Када? - рече Љевин црвенећи. - Сутра. Ако питате мене, онда данас благослов, а сутра
свадбу.

- Оставите, mon cher, глупости.

- Лепо, онда кроз недељу дана.
- Као да је с ума сишао!

- А зашто?

- Та забога! - радосно осмејкујући се овој журби, рече мати. - А спрема?

»Је ли могућно да ће ту бити и спрема, и све друго? - помисли Љевин са страхом. -
Уосталом, зар може спрема, и благослов, и све то, зар може то променити моју срећу? Ништа
је не може променити! - Он погледа у Кити и опази да њу та мисао о спреми ни најмање није
увредила. - значи да је то потребно«, помисли он.

- Ја ништа не знам, ја сам само казао своју жељу - проговори он извињавајући се.
- Промислићемо. А за сада, благослов, и да се објави. Ето тако.

Кнегиња приђе мужу, пољуби га, и хтеде да се удаљи, али је он задржа, загрли, и нежно,
као заљубљени младић, неколико је пута, смешећи се, пољуби. Стари се очевидно збунише за

часак, не знајући управо да ли су се то они опет заљубили, или само њихова кћи. Кад кнез и
кнегиња изиђоше, Љевин приђе својој вереници и узе је за руку. Овладао је сад собом, те је
могао говорити, а имао је много шта и да каже. Али рече нешто сасвим друго, не оно што је
требало.

- Откуд сам могао знати да ће све овако испасти! Никад се нисам надао, али у души сам
увек веровао - рече он. - Ја верујем да је ово било суђено.

- А ја? - рече она. - Чак и онда... - она застаде, па опет настави одлучно гледајући у њега
својим поштеним очима: - чак и онда кад сам одгурнула од себе своју срећу. Ја сам увек
волела само вас, али сам била занесена. Морам то казати. Можете ли то заборавити?