Page 67 - Ivo Andrić - Znakovi pored puta

preturajući nekoliko tuceta praznih reči kao dosadne i glupe brojanice. I jedino ti su pravi
mrtvaci, jer nisu nikad ničim i ni u čemu živeli. A ko god traži nešto, pa ma to izgledalo i
ludo i uzaludno, taj se upisao u knjigu živih, i nešto od njegovih napora i njegove
nesuđene slave živi uvek u otkrićima onih koji su, posle njega, radili i tražili sa više sreće i
uspeha.

*

Želeo je da svuda bude i sve vidi, a nije voleo da putuje. Celog života razapinjala ga je ta
protivrečnost. I umro je, a nije uspeo da joj nađe rešenja.

*

Primetio sam da ima ljudi, ne samo žena nego i muškaraca, koji se celog svog veka lepo i
pažljivo odevaju i, bez obzira na sve promene u njihovom ličnom životu i opštim prilikama,
poklanjaju uvek veliku pažnju kroju svojih haljina, bojama tkanina i estetskoj vrednosti
sitnica kojima se okružuju.

*

Sramotićeš se dok si živ. Prilike ćeš za to imati uvek. Svet će ti je pružati dovoljno, a i kad
to ne bude, ti ćeš se potruditi sam da je nađeš.

*

On nije čovek bez savesti, ali šta mu vredi kad je ta njegova savest kao pokvaren sat koji
čas brza, čas zadocnjava, čas opet stane, i to nekako uvek onda kad je najvažnije i
najpotrebnije znati koje je doba dana. Glavno je da on, pored takvog časovnika, nikad ne
zna tačno koliko je sati.

*

Sa nastupanjem starenja sve češće nas i protiv naše volje, na javi i u snu, uznemiruju
sećanja. Jedni se tada sećaju svojih podviga u mladosti, snage i dostojanstva u
muževnom dobu, svojih zasluga koje su ostale nepriznate i nenagrađene, ili nepravdi koje
su morali da otrpe i koje sad, u sećanju, bivaju sve krupnije i mnogobrojnije. Druge,
naprotiv, muče sećanja na neke davnašnje ludosti, grehe i propuste, zbog kojih sada
mogu samo da se kaju, preterano i uzaludno, iako su se nekad njima možda i ponosili.
Sve to već prema tome kakve je ko naravi i kakve su mu osnovne sklonosti. Ali u svakom
od ovih slučajeva to znači samo jedno: da je čovek stupio na put mučne starosti i da
počinje, na jedan ili na drugi način, u manjoj ili u većoj meri, da gubi vlast i nadzor nad
svojim mislima i osećanjima, u snu kao i na javi.

*

Posrnućete, ali nećete pasti; a ako se i desi - izuzetan slučaj! - baš i da padnete, nećete
se povrediti nego ćete, čim se pridignete, produžiti mirno i bodro svoj put. Različiti ste od
svega oko sebe, sve vam preti i sve vas ugrožava, ali vam se ne može ništa zlo i
nepopravljivo desiti, jer u vama od začetka vašeg živi skrivena i neuništiva iskra životne
radosti koja je moćnija od svega što vas okružuje. Samo ćete celog veka, sve do
poslednjeg daha, patiti zbog svoga neprirodnog položaja u svetu u koji ste bačeni. Tako