Page 35 - Ivo Andrić - Znakovi pored puta
P. 35

*


       Postoji jedno shvatanje hrišćanstva koje samo po sebi stvara ne ljude nego mučenike koji
       pate bez jasnog cilja i pravog smisla.


       Za tu vrstu ljudi i ne postoje život i svet. Svaka misao i svako ljudsko osećanje ima jedan
       jedini izraz koji je dopušten i koji se smatra prvim. Svaka i najmanja pojava u životu ima
       samo jedno značenje koje treba pogoditi i jedno mesto koje, po cenu duševnog mira i
       večitog spasenja, treba pronaći. U tom traženju pogađanju prolazi im vreme koje bi
       trebalo da znači život.


                                                            *


       Putovanja su za mene bila uvek teška, i s godinama bivaju sve teža. A sa čuđenjem
       primećujem da nisam ni u tome sam. Posmatrajući ljude oko sebe, vidim da je broj onih
       koji se na putovanju osećaju izgubljeni - vrlo velik. Pa ipak, svi putujemo.

                                                            *


       Sloboda, puna sloboda, to je san, san kome ponajčešće nije suđeno da se ostvari, ali
       jadnik je svaki onaj ko ga nikad nije sanjao.


                                                            *

       Kao slepac koji s vremena na vreme zastaje na drumu i uzdignute glave proverava
       pravac, tako se i ja pitam ponekad: da li sam ja u svom hodu okrenut prema životu ili
       prema smrti?


                                                            *


       Prokletstvo i pokor ovog sveta, to su ljudi kratke pameti i tvrda srca. Ljudi u kojima se
       sretnu oba ta nedostataka, to su pustinje u ljudskom društvu i od njih dolazi najveća
       nesreća. Istina je da nesreće, često i mnogo veće, mogu ponekad da dođu i od ljudi jakog
       razuma i dobra srca ali to su izdvojene tragedije koje se dešavaju povremeno i retko, dok
       glupi i neosećajni ljudi neprekidno šire oko sebe smrtonosan pustinjski dah. Oni uporno i
       dosledno svlače sve na niži plan. To obaranje stepena vrednosti svega oko sebe, to je
       njihova svagdašnja hrana. I opšta muka i nesreća.


                                                            *


       Mi bismo bili potpuno srećni, ili bar blizu sreće, kad bismo zaista imali sve ono što
       zadivljenici koji nas okružuju misle da imamo, i kad bismo sve to imali onako i pod
                                                       17
       onakvim uslovima kako to njima izgleda.

                                                            *


       - Vi ćete sagoreti brzo i beskorisno. Iza vas će ostati sami pepeo.


       - Ako! Znaće se bar da smo bili vatra. A iza vas će ostati samo balav trag, kao iza puža.

                                                            *
   30   31   32   33   34   35   36   37   38   39   40